У склопу новог програмског периода ЕУ 2014-2020. бугарска економија ће добити скоро 16 милијарди евра. То стоји у Споразуму о партнерству Бугарске са ЕК, који је званично представљен крајем прошле недеље од стране потпредседнице привремене владе задужене за управљање европским фондовима Илијане Цанове. Ради се о износу за нешто изнад 4 милијарде евра већем од оног који смо примали у периоду 2007-2013. година. Очекује се да до 2020. искоришћавање ових средстава доведе до раста БДП-а за скоро 9 %, исто као и до повећања приватних инвестиција за више од 43 % и јавних – за 32 %, као и до раста запошљавања за 6 %, а просечне радне плате – за преко 37 %. На позадини јако смањених због кризе страних инвестиција то је огромна могућност за одрживи развој земље. Али крије и пуно ризика у погледу услова за реформисање проблематичних сектора какви су здравство, образовање, пензиони систем и др.

На питање Радио Бугарске да ли нови уговор Бугарске са ЕУ крије неке опасности, потпредседница владе Илијана Цанова одговара овако: „Не бих рекла да има подводног камења. По мени за нас је изазов испуњење преузетих обавеза у правцу спровођења реформа, јер ће на реализацији Споразума о партнерству радити као минимум две владе и то не рачунајући привремену. За те реформе и политике нам је потребан континуитет. Не можемо да свакога пута крећемо с почетка. То није права реформа. Нити је начин за успостављање одрживости у тим секторима. Мислим да је то главни ризик. Надам се ЕК да се понаша као добар партнер свих који испуњују тај споразум, да буде увек са нама и да нас враћа исправном путу ако скренемо са њега.“

До 2020. Бугарска ће само линијом оперативних програма добити од ЕУ око 10 милијарди евра. Да ли ћемо реално изгубити паре, ако не спроведемо реформе?

„Реформа у сектору воде, например, тесно је везана за искоришћавање ресурса из оперативног програма за животну средину. Ако до 2016. г. не изведемо оно што је предвиђено у Закону о изменама и допунама Закона о води, онда ЕК може да нам обустави међуплаћања све док јасно не индицирамо шта ћемо радити у будуће. У сфери здравства такође смо преузели обавезе за спровођењем реформа. Питање дијалога је како ћемо одбранити све што смо урадили до овог тренутка и да ли заиста ефикасно користимо додељена средства. Стратегија је усвојена, одобрен је и Акциони план. Али треба знати да свака стратегија која претходи или описује неке кораке треба да буде одобрена од ЕК. Тако ћемо знати да ли Комисија прихвата наше потезе. А најважније је да постигнемо реалне резултате како бисмо ефикасно искористили и додељена средства.“

Бугарска годишње уплаћује у заједнички буџет ЕУ 900 милиона евра. Земља треба да обезбеди и национално кофинансирање од 15 % износа предвиђених европских субвенција да би могла да их искористи. На питање да ли је то за нас од користи, Илијана Цанова је категорична: „Очигледно је да је корист за Бугарску много већа од износа који плаћамо ЕК. Изазов је да у максималној мери ефикасно искористимо оно што нам ЕК даје.“

Да ли смо се у протеклих 7 година снашли са ефектуирањем европског новца?

„Бугарска је први пут у својој историји радила на испуњењу оперативних програма. Свакако да нисмо били сјајни у томе, али нисмо наступили и лоше. Према постојећим подацима по том показатељу смо испред Румуније, Хрватске и Италије. Надам се да извучемо поуке из протеклог периода и да не понављамо допуштене грешке. Изградили смо капацитет, тако да сада већ можемо да надграђујемо. ЕК плаћа бугарским институцијама за све то. Надам се да постоји и добра жеља да бисмо у наредном периоду били бољи. Та европска средства су веома важна за нас. Стране инвестиције су драстично опале у поређењу са периодом од пре кризе. Са данашњим даном 70 % јавних инвестиција у општинама долазе из ЕУ тако да треба да урадимо све како бисмо искористили постојеће могућности за инвестиције у квалитетне пројекте, а не само за трошење неких пара.“

Гледано у целини не постоји ризик по средства из оперативних програма у периоду до 2014. г., рекла је још Илијана Цанова. Ризични су једино тренутно обустављени програми за регионалан развој и животну средину, али ипак можемо избећи или бар смањити ризике, ако хитно започнемо са плаћањима из националног фонда, како бисмо улили неки новац у систем и добили потребне сертификате.

Превод: Александра Ливен