Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Аналитички поглед на профил и приоритете привремене владе

БНР Новини
Прван Симеонов и Данијел Смилов
Фотографија: БГНЕС

Повратак поверења у институције које се заснива на транспарентности и моралу први је корак који влада треба да начини у циљу савладавања тешке ситуације у земљи. То стоји у приоритетима привремене владе проф. Георгија Близнашког. Влада коју је именовао шеф државе Росен Плевнелијев треба да да импулс хитним за земљу реформама. Биће продубљен дијалог са европским партнерима у правцу управљања оперативним програмима у Бугарској у овом и наредном програмском периоду до 2020. године. Радиће се активно и на испуњењу ангажмана у склопу НАТО-а. Приоритети и задаци прелазне владе су у шест праваца, а први је одржавање избора за 43. сазив Народног собрања. Знатан део циљева везан је за спровођење економских мера и мера у сфери афирмисања владавине закона, унутрашњег реда, безбедности и одбране. Предвиђени су и циљеви у области социјалне и здравствене заштите, образовања, културе и спорта; транспарентно управљање и сарадња са грађанским друштвом.

„Привремена влада ће покушати да делује стабилно и спровешће ревизију. Разлог тога су сложени услови у држави, а и она треба да се осигура, изјавио је политиколог Прван Симеонов – директор Gallup International-а – Бугарска. Чини ми се да ће ти људи прокрчити пут следећој, по свему судећи, десноцентристичкој влади, наставља он. Из тог су разлога неки од задатака везани за наду да ће на њима радити и следећа влада, у чијем саставу могу да остану и неки од привремених министара. А овој су влади поверени и веома нетипични за прелазно управљање задаци – споразум са ЕУ о финансијама, израда буџета за наредну годину, номинирање бугарског еврокомесара, почетни потези у правцу приступања Јединственом механизму за надзор банака.“

„Оно што пада у очи су четири потпредседника. Они су и оличење приоритета које г. Плевнелијев сматра важним, надовезује се политиколог доц. Данијел Смилов, програмски директор Центра за либералне стратегије и предавач на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”. Ради се о искоришћавању европских средстава, о правној држави са министром Христом Ивановим који је уважени стручњак у области судске реформе. Ради се и о модернизацији земље, регионалном развоју и уређењу. На тај начин председник покушава да одреди приоритетне сфере и нада се да упути идејне поруке следећој редовној влади и следећем парламенту. Привремена влада располаже са свега два-три месеца и уопште не можемо говорити о темељним променама у политици земље. Њени су задаци ограничени. Један од њих је пружање реалне информације о стању одређених сектора управљања, јер је код нас честа појава да владе које одлазе представљају ружичастију слику свог наслеђа од стварне.“

„Амбициозни програм привремене владе проистиче из два веома важна чиниоца. Као прво – из пораслих политичких амбиција и самопоуздања председника Плевнелијева. И као друго – ова влада покушава да се легитимише као производ протестног покрета у земљи. Значајне фигуре протеста су биле премијер проф. Георги Близнашки, потпредседник и министар правосуђа Христо Иванов, министар културе Мартин Иванов“, категоричан је Прван Симеонов.

„Сигурно је и већи део осталих чланова владе директно или индиректно учествовао у протесту, наставља он. Чињеница да управо протест долази на власт, како су се успешно нашалили неки медији, један је од фактора који афирмишу амбициозни имиџ ове владе. То ме наводи на мисао о настављању политичке каријере председника Плевнелијева и премијера Близнашког. Тај последњи је са јарким и занимљивим политичким профилом, јер потиче из левог политичког спектра. А тамо је простор „морално лево“ и „евро лево“ празан и вакантан.“

„Да ли је то влада протеста? Ови људи нису именовани јер су учествовали у протестима, сматра Данијел Смилов. Свако од њих има солидну стручну биографију, почев од проф. Близнашког, па све до Мартина Иванова који је био директор Државног архива и је међу талентованим младим историчарима. С друге стране – замислите ситуацију када је већи део препознатљивих за бугарску јавност лица заузео одређени положај у једном или другом правцу, а у саставу владе нема ниједног од незадовољних. Сви понављају да је лепо да се грађанско друштво пробудило, да имамо још један коректив политичких дешавања. А онда одједном тврдимо да ако стручњак или професионалац учествује у том буђењу друштва, онда он нема права да заузима кључне управне позиције. Председник је јасно представио свој став о свему што се збило у земљи последњих годину дана и лично ја не бринем када је у питању његова оцена те епизоде у бугарској историји.“


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јордан Иванов

„Демократска Бугарска“ предложила да се гласа за Силвија Кирилова за председника парламента

Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..

објављено 28.11.24. 13.25

Пропао и шести покушај народних посланика да изаберу председника парламента

Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..

објављено 27.11.24. 15.20

Шансе за избор председника 51. сазива Парламента минималне

Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..

објављено 27.11.24. 10.47