Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ансамбл народних песама и игара „Балкан“ публику „заразио“ љубављу према бугарским народним традицијама

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Не треба вам пуно тога да бисте се ухватили у бугарско коло – за почетак довољно је имати жеље и љубави према фолклору. А кад једном почнете, део вас ће заувек остати у игри, јер је она магија која нам даје снагу, позитивну енергију и осећај лепоте. А немојмо заборавити и то да игра подстиче стварање нових пријатељстава.

Заљубљени у наше народно стваралаштво су и чланови ансамбла народних песама и игара „Балкан“ који су чести и радо виђени гости на сценама у земљи и иностранству. Ове године ансамбл представља Бугарску на 44. издању Међународног фолклорног фестивала „Терраностра“ који се одржава од 8. до 15. августа у граду Апиру, Италија. Поред представника домаћина међу учесницима овогодишњег фестивала су формације из Перуа, Гватемале, Русије, Србије, као и са Тајвана. Игре, музика и представници различитих народа, то су оне ствари које претварају сваки фестивал у несвакидашњи доживљај за учеснике форума и публику. Поред лепих успомена и утисака који ће посетиоци фестивала прикупити, остају и нови контакти и познанства са колегама и истомишљеницима. Ево шта нам је о наступима на фестивалима испричала Милена Чирпанлијева, чланица ансамбла „Балкан:“

„Пре више година, тачније 2002. године, у Будимпешти смо се на једном фестивалу спријатељили са колегама из ансамбла „Мартеница“ који изводи бугарске традиционалне игре. Слободно могу рећи да отада нисмо прекидали везу, сарађујемо и гостујемо једни другима. Имамо добрих пријатеља и у Турској, и Италији. Учешће на овом фестивалу је такође резултат једног познанства које смо успоставили на сличном форуму одржаном у Француској. Такви и слични догађаји убрзо стварају заиста присне односе између људи.“

Ансамбл народних песама и игара „Балкан“ основан је 1954. године. Током година састав је често наступао у земљи и иностранству. Чланови ансамбла признају да им је једна од највећих жеља и тежња да својим квалитетним наступима изграде препознатљив стил и постану једни од најбољих.

„Ове године састав обележава свој 60. рођендан. Тим поводом смо одржали велики концерт у Софији, наставља Милена Чирпанлијева. Пробе обично одржавамо у Народном читалишту „Цар Борис Трећи – 1928“ у главном граду Бугарске. Имамо и посебно издвојене групе чији је главни циљ да припреме наше најмлађе чланове за наступе са ансамблом, као и такве које изводе изворна кола. Чланови репрезентативног извођачког састава формације су старости од 13 до 50 година, а различитих су занимања и интересовања. Оно што нас повезује јесте љубав према бугарском фолклору који са великим задовољством промовишемо у земљи и иностранству.

Руководилац ансамбла „Балкан“ од 1974. године, након кратког прекида у раду, јесте кореограф Кирил Чирпанлијев. „Изводимо игре из свих делова земље. Могу рећи да смо најбољи у извођењу игара из шопског и тракијског краја.“ Велики део игара  су по кореографији Кирила Чирпанлијева. „Наш „заштитни знак“ је да на сцени кроз игру представимо бугарске обичаје и ритуале, на овај начин се публика упознаје са бугарским фолклором, свакодневним животом и историјом,“ рекао је на крају г. Чирпанлијев.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Изложба „Fake (f)or Real“ представља занимљиве чињенице о највећим фалсификатима у историји

Дом европске историје – Брисел гостује у Националном етнографском музеју у Софији са путујућом изложбом „Истина или лаж? Историја превара и фалсификата.“ Експозиција ће у бугарској престоници остати до 20. октобра, саопштили су из Националног..

објављено 16.7.24. 07.35

Награђени победници Родопи филм феста (RIFE) 2024.

На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У периоду од 11. до 14. јула представљено је 36 остварења из САД, Бугарске, Србије, Пољске, Туниса,..

објављено 15.7.24. 11.37
Проф. Красимир Станчев

Посредством језика могу се слати поруке мира, али и објављивати ратови

„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир Станчев улива наду да ће се све блеђи интерес за бугарско писмо, бугарски језик и бугарску културу у..

објављено 14.7.24. 09.05