Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дуга сенка нетранспарентних енергетских пројеката

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Бугарска ће градити нови, седми реактор већ постојеће НЕ „Козлодуј“. То је једна од последњих одлука кабинета Орешарског пре његове оставке. Споразум о томе потписан је крајем јула са америчким концерном „Вестингхаус”. Снага новог нуклеарног капацитета ће бити 1.100 мегавата, а рок експлоатације – 60 година. Прошле недеље је извршни директор НЕ „Козлодуј“ Иван Генов изненадио јавност изјавом да уколико нови реактор буде изграђен, цена струје ће скочити за десет евра по мегаватчасу. Кажемо изненадио, јер бар до тада пројекат је презентиран као "изузетно повољан" за Бугарску, али без упуштања у појединости.

Већина појединости око новог реактора и даље остају непознате и тиме се овај нови у серији енергетских мегапројеката сврстава у ред нетранспарентних одлука, донетих нејасно где и нејасно када, али нуђених Бугарима као гарантија економског успона. Пада у очи да је већина таквих пројеката везана за енергетику. Рецимо, посао из 2001. године о хидроцентралама "Марица Исток" још увек је камен о врату домаће енергетике, због фиксних цена електричне енергије годинама унапред. Слична је и ситуација са скандалозним пројектом нове нуклеарке крај Белена – без обзира што је његова реализација прекинута, његов финансијски терет због судског спора са добављачем Росатом-ом није нимало лак.

Према прелиминарним подацима нови амерички реактор код Козлодуја коштаће скоро 4 милијарде евра. До дана данашњег међутим нису познате никакве појединости. А питања је пуно. Рецимо, дали је то дефинитивна цена или су договорени инфлацијски додаци? Како ће се делити приходи након изградње реактора? Какво је обештећење ако пројекат не буде реализован? Који су ризици по животну средину, становништво, економију? И најважније питање: шта ће се десити са одрађеним нуклеарним горивом? Одрађени елементи већ постојећа два руска реактора у Козлодују транспортују се у Русију.

Пошто је Бугарска дозволила себи луксуз да потроши милијарде на изградњу несуђене НЕ Белене, потпуно је очекивано да грађани најсиромашније земље ЕУ буду скептични према сваком новом мегапројекту који је на помолу. Један од основних разлога је управо одсуство транспарентности у пројекту „Белене“. И уместо да се поучи на својим грешкама, Бугарска је на добром путу да их понови. Очигледно да континуитет и превазилажење чисто политичких интереса једне или друге парламентарне већине у име дугорочног националног интереса нису јака страна Бугарске. А планирани седми блок НЕ „Козлодуј“ има и свој геополитички значај. Ова америчка инвестиција помогла би Бугарској да се ослободи стеченог негативног имиџа „Тројанског коња“ Москве у ЕУ због енергетске зависности земље од Русије. На тој позадини постаје још важније да одлука о изградњи овог и сваког следећег великог инфраструктурног пројекта буде транспарентна, и уједно да води рачуна о дугорочним последицама како по домаћу привреду, тако и по националну политику. Зато што је на крају крајева сваки економски пројекат таквог формата истовремено и политички.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

ММФ препоручио повећање доприноса за осигурање и пензија у Бугарској

У анализи бугарског пензијског система, Међународни монетарни фонд (ММФ) препоручује да се пензије повећају кроз увећање доприноса за осигурање и укидање максималног прихода од осигурања, као и смањење максималне пензије. Пензије у Бугарској су ниске у..

објављено 2.7.24. 09.18

БНБ најавила ново смањење референтне каматне стопе

Бугарска народна банка (БНБ) саопштила је да ће од 1. јула референтну каматну стопу снизити на 3,63%. У мају и јуну каматна стопа износила је 3,78%. Бугарска је у валутном одбору, а вредност бугарског лева фиксирана је за евро. Због тога референтна..

објављено 1.7.24. 08.51
Георги Кадиjев

Георги Кадиjев: Улазак Бугарске у еврозону не очекујем пре 2027. године

Док просечан приход становништва не достигне 80% европског просека, не би требало да улазимо у еврозону, јер уз то иде и инфлација и мора да постоји нека резерва. Ово је за БНР изјавио Георги Кадиjев, бивши заменик министра финансија из редова „Левице”...

објављено 27.6.24. 13.59