Врући 20. август у Софији имаће и ледени укус... ако посетите Национални природњачки музеј Бугарске академије наука, где данас Асоциација младих поларних истраживача приређује Антарктички дан. Он је део манифестација којима се обележава 125. јубилеј музеја. На програму су занимљива предавања: о фауни Антарктика, о екосистемима ледених предела, о сличностима и разликама Арктика и Антарктика, о бугарским поларним истраживањима. За најмлађе посетиоце је отворен уметнички атеље, где ће се одржати наградни конкурс слика које представљају обитаваоце Антарктика – пингвине, фоке и китове. Предвиђени су и забавни поларни квизови. У 16 часова се отвара прва те врсте научна коцкарница "Кристал" преко које се Асоцијација младих поларних истраживача укључује у обележавање Међународне године кристалографије УНЕСКО-а. Али се у овој коцкарници неће играти жетонима, већ ће се организовати игре знања. У 20 часова пак ће Бојан Петров, који је освојио три врха од 8.000 метара, причати о свом недавнашњем пењању на застрашујући К2, саопштавају из музеја.
Бугарска је озбиљно допринела истраживању Леденог континента. Наши научници учествују у њима већ више од 25 година. Прве куће бугарске базе изграђене су 1988. године. Од 1993. досада сваке године се приређују и бугарске антарктичке експедиције. „То је национална политика - како спољашња, тако и научна. Наши су стручњаци веома цењени у светској антарктичкој заједници, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској проф. Христо Пимпирев, директор Бугарског антарктичког института и руководилац експедиција на најјужнији континент. Бугарски научници у тој области учествују у бројним међународним истраживањима. Наша база „Свети Климент Охридски” на острву Ливингстон је својеврстан научни центар, где се ради на много пројеката, везаних пре свега за климатске промене”, прецизира проф. Пимпирев. И још:
„Ми их и овде у Бугарској осећамо на својој кожи – имали смо необично топлу зиму, кишно лето, постали смо сведоци природних катаклизама. Високе технологије итекако утичу на природу – то се односи пре свега на загађење околине због горива које користе термоелектране и мотори са унутрашњим сагоревањем, због неконтролисане сече тропских шума. У прилог томе може се навести мноштво података. Повећава се количина угљендиоксида у атмосфери, диже се ниво мора. Није могуће а да природа не реагује на све те људске активности што доводи до климатских аномалија. Антарктик је попут лакмуса који одражава климатске промене на Земљи. У саставу међународних тимова уз учешће научника из САД, Португала, Шпаније, Аргентине, Jужне Кореје и других земаља истражујемо начин на који се мења клима на Антарктику. Топљење ледника приметно је чак и голим оком из бугарске поларне базе. Тај процес утиче на климатски систем у целом свету, јер је наша планета саморегулативни систем, ништа у свету није издвојено или изоловано.”
Научници звоне на узбуну због свих тих промена и опасности које нам прете. Битно је да се напорима за заштиту природе прикључе индустријалци и политичари. Потребно је обуставити производње које загађују животну средину и неповољно утичу на атмосферу и морску воду. „Ако човечанство јури само за профитом, онда је кренуло путем који води у погибију ” – истиче Христо Пимпирев.
Превеле: Ливен/Андрејева
Испред зграде Владе у Софији данас је одржана протестна демонстрација под слоганом „Вратимо приступ Витоши“. Љубитељи планине изразили су незадовољство због тога што жичаре на планини Витоша, која се уздиже над Софијом, више не раде. Док градски..
Априловска гимназија у Габрову, наследница прве секуларне школе у Бугарској , основане 14. јануара (2. јануара по јулијанском календару) 1835. године, ове године обележава 190 година постојања. Ову образовну институцију у живописном граду у подножју..
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..