Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фестивал народне ношње код Жеравне – путовање кроз историју и традиције

БНР Новини
6
Фотографија: nosia.bg

Да ли сте икада пожелели да кренете на путовање кроз време и простор? Да се вратите назад у прошлост, завирите у други свет, другу епоху у којој живот тече лаганим ритмом, људи не знају шта је то убрзана свакодневица, а традиције су неиздвојив део њиховог живота? Ако вам је одговор потврдан, онда свакако немојте да пропустите прилику да у наредним данима (22-24.8.) посетите Жеравну и њену околину где се традиционално одржава Фестивал народне ношње.

У том месту човек може да осети дах прохујалих времена и аутентичну атмосферу бугарског народног Препорода. На том фестивалу сви су учесници пошто су сви одевени у ношње: изворне, ношње за сценске наступе, као и такве које су старе терзије израдиле, а ту су и оне, направљене по укусу и мери својих власника. Лоше расположење и одбијање да учествујете у играма строго су забрањени. Док траје фестивал, није дозвољено коришћење мобилних телефона и фотоапарата. Вероватно вам звучи претерано, али присетите се само како су наши преци знали да успоставе и одрже присне односе са људима у свом окружењу без помоћи технологија. Поред изузетне прилике да загњуре у море шарених ношњи, гости фестивала ће имати могућност да пробају различита традиционална јела: пите, суџук, баницу, и наравно, јагњетину или прасетину на ражњу, да уживају у народним песмама, те да се придруже у игри ансамблима народних песама и игара из свих делова земље. Фестивал ношње је место где можете да научите нове песме, народне игре, као и да се опробате у старим занатима и разним ручним радовима. Немогуће је да сличан догађај прође без машкара, нестинара, плесача који изводе ритуал босоногог плесања по жеравици, и традиционалних пехливанских борби. Више појединости о фестивалском програму сазнали смо од организатора фестивала Христа Димитрова:

„Ово је седмо издање Фестивала народне ношње у Жеравни, градићу који је прави историјско-архитектонски резерват. Ја лично мислим да у Бугарској не постоји лепше место од Жеравне. По својој лепоти се једино може упоредити са Копривштицом, Ковачевицом и Боженцима, такође места која су се претворила у музеје на отвореном. Али је ипак, по мени, Жеравна најпогоднија као атмосфера за одржавање фестивала овакве врсте.

Да ли сте припремили посебна изненађења за госте овогодишњег издања фестивала?

„Сваке године поред традиционалног програма форума нудимо и нове, пратеће приредбе. Нове пропратне активности су последица креативности организатора, учесника и гостију фестивала.

У Бугарској се све чешће организују различити фестивали који побуђују велико интересовање домаће и стране публике? У чему је ваша тајна?

„Не улажемо посебне напоре да бисмо доживели велику популарност. Прошле године смо дочекали око 15.000 гостију, што премашује смештајни капацитет града. У пречнику од 70 км од Жеравне тешко ћете наћи слободних места. Стога су се већ појавили и шатори, приколице и караване као могућност смештаја током фестивала.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: www.nosia.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20