Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

70 година од рођења пијанисте Красимира Гатева

Фотографија: архива

Проф. Красимир Гатев сврстава се међу најистакнутије бугарске пијанисте ХХ века. Познат је по својим разноврсним музичким интересовањима као и поетској и продубљеној интерпретацији дела. Извођач коме је класик бугарске музике Панчо Владигеров посветио своја последња два дела, напустио је овај свет 2008. г., али је оставио дубок траг на подручју музичке уметности огромним бројем начињених снимака.

На својим концертима Красимир Гатев је скоро увек изводио дела дијаметрално супротних стилова. У интервјуу који се чува у Тонском архиву БНР, пијаниста прича:

„Настојим да извлачим звук који није нити груб, нити суптилан; нити оштар, нити отежан и развучен. Увек се опредељујем за тембровски обојено извлачење, за коришћење динамичког потенцијала разнородних темброва. Пука виртуозност никад ми се није допадала. Виртуозност може да буде само средство, никад циљ. Замишљам како осталима звучи музика коју свирам. Мени је слушање постало правило међусобног подређивања разума и осећања. Мислим да би било добро када музичар понекад осећа разумом и мисли срцем.

„Мени је клавир све – и пријатељ, и не баш увек добар партнер, али без њега не могу“ – уобичавао је да каже Красимир Гатев. Поред концертних наступа, бавио се и педагошким радом. Његови ђаци га памте по изузетној посвећености музици:

„Мени највише значи сама музика – каже извођач. Никада нисам волео да будем у центру пажње. Музика ми је као нека друга природа. Она представља савршену хармонију и чистоту осећања и разума.“

Контакти са многим светски познатим личностима из света музике допринели су израстању Красимира Гатева като интерпретатора.

У интервјуу који је дао неколико година пре своје смрти, пијаниста је навео неке незаборавне моменте своје каријере:

„Звезданих тренутака је било напретек, не бих могао да их набројим све. То су музичка такмичења на којима сам учествовао – „Маргарита Лонг“ у Паризу, „Краљица Елизабета“ у Бриселу, сусрети са младим музичарима, концерти у великим дворанама широм света, рецимо са Берлинском филхармонијом или Миланском Ла Скалом, лонг плеј плоча са Рајном Кабаиванском, наступ у сали „Тиволи“ у Данској као и концерти у Белгији, Грчкој и другим земљама. Што се успеха тиче, он понекад може бити горак исто као што и неуспех може бити сладак. Ово последње је могуће ако је човек довољно критичан према себи и када је у стању да извуче неку поуку.

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50