Повећању тражњу готовине – у облику новчаница или кованица као резултат потреса у банкарском систему последњих месеци Бугарска народна банка /БНБ/истиче као аргумент и разлог за хитну поруџбину штампања 60 млн нових новчаница номиналне вредности од 10, 20 и 50 лева. То је двоструко више од одштампаних нових новчаница прошле године.
Пре него што донесу ове одлуку у Централној банци су вероватно добро анализирали ситуацију као и евентуалне последице на понашање грађана и компанија који су претрпели велики губитак због свог поверења у финансијски систем наше земље и у сигурност трговинских банака. Међутим, чињеница је да управо у јеку кризе у вези са затвореном и неликвидном Корпоративном трговинском банком и злонамерним гласинама о проблемима у другим банкама у земљи, једна оваква одлука снажно привлачи пажњу јавности. И постављају се питања на која различити ауторитети дају различите, па чак и контрадикторне одговоре од којих су неки чисто спекулативни.
Ако прихватимо аргументе БНБ о потреби штампања нових новчаница управо у овом тренутку, логично је да нас занима који су размери овако "планиране операције" и њени могући ефекти на монетарни систем земље. Новац у оптицају у Бугарској износи око 10 млрд лева или нешто више од 5 млрд евра у облику око 330 млн новчаница. Највише је новчаница у апоенима од 20 лева - 32% од свих у оптицају. Затим, најраспрострањеније су оне у апоенима од 10 лева - 20,45%. Осталих 50% отпада на новчанице од 2, 5, 50 и 100 лева. Трошкови израде једне новчанице у Бугарској крећу се око 27,47 лева. Или другим речима, укупна цена израде нових новчаница износи око 1,648 млрд лева или 16% свих новчаница у земљи. Повећање није занемарљиво, али оно ни на који начин не може изазвати неки раст инфлације, као што неки алудирају. Јер једноставно инфлација не зависи од обима новчаница у оптицају, а од много сложенијих економских фактора који су повезани са потражњом и понудом на различитим тржиштима, производним трошковима, продуктивношћу рада итд. Тако да ће нови папирни новац само олакшати новчани промет, замениће похабане и оштећене новчанице и попуниће стратешке резерве Централне банке у тренутку повећане потражње за новчаницама.
Превод: Албена Џерманова
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..