Др Мирослав Ненков, министар здравља у прелазној влади навео је као један од кључних приоритета свог ресора развој служби хитне медицинске помоћи. „О концепту развоја хитне помоћи тек треба расправљати, зато и крећем у обиласке по регионалним центрима у којима ћемо разговарати са медицинским специјалистима“, казао је он. Копља се ломе такође око дужине радног времена у софијској служби хитне помоћи.

„Медицинско особље у осталим центрима хитне помоћи у земљи ради седам часова дневно. Имам неке резерве у погледу краћег радног дана јер би то заиста довело до неког повећања личних доходака на почетку, али ако приходи од доприноса здравственог осигурања подбаце, плате ће опет бити смањене – каже др Ненков. Други проблем је повезан са Законом о раду. Ако неко жели да ради са скраћеним радним временом, он нема право на више од сат прековременог рада дневно. Т.ј ако колеге из служби хитне помоћи пређу на скраћено радно време од 7 сати, они не би могли радити више од 8 часова дневно.

Министар здравља у привременој влади је нагласио такође да би рад министарства био знатно отежан уколико се из његовог буџета издвоји сума ради ребаланса буџета Националне касе здравственог осигурања.

У последњим данима свог управљања влада Орешарског је покренула поступке јавних набавки, али су сви они обустављени. Њихова укупна вредност је око 13 милиона евра од чега је 6 милиона планирано за развој електронског здравства, око 3 милиона за грађевинско-ремонтне радове у центрима хитне медицинске помоћи и око 4 милиона за набавку медицинске опреме. Поред тога закључен је уговор о куповини потрошног материјала за донирани апарат којим се тестира добровољно дата крв. Пројекат о увођењу интернета и сродних технологија у систем здравствене заштите је стопиран, зато што је провера коју је наредио др Ненков показала да Немачка нуди бесплатну обуку у тој области. Бугарски лекари могу да се едукују о немачком трошку и да се затим врате и примене знања и вештине у електронском здравству Бугарске. Друга 3 милиона евра намењена реновирању центара хитне помоћи не могу бити потрошена у ту сврху, јер су службе хитне помоћи део болничких установа у својини општина. Министарство здравља нема право да о свом трошку обавља ремонтне послове у објектима који нису у његовом власништву.

Други горући проблем у сфери здравства је мањак медицинских кадрова. Према подацима неурохирурга дра Емануила Најденова из иницијативе „Млади лекари за ново здравство“ 96% медицинских стручњака, укључујући и студенте, спремно је да напусти Бугарску. Видно је да су многи млади здравствени радници не само спремни, већ су и стварно отишли у неку другу земљу, зато што је просечни узраст лекара у Бугарској 55 година.

За Радио Бугарска је др Мирослав Ненков, министар здравља у привременој влади одговорио на питање шта треба учинити да бисмо младе лекаре са високом и средњом стручном спремом задржали у земљи:

„Нисам баш сигуран да је проценат толико велик - 96%. Да бисмо приволeли млади медицински кадар да остане у Бугарској морамо му понудити као прво добре услове рада, као друго - добар новац и као треће могућности за каријерно напредовање.“

Превела: Ана Андрејева