Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Цветај, кућо, весели се, чељади!“ – о породичним службама и жртвама

Фотографија: БГНЕС

Служба, светац или жртва – то је празник који у Бугарској посвећују хришћанском свецу покровитељу фамилије, еснафа и слично. Постоји у свим областима земље, иако у различитим облицима.

Празник је постојао на нашем поднебљу далеко пре увођења хришћанства. Бугарски истраживачи сматрају да је његова паганска верзија сачувана релативно дуго. У зависности од регионалних дијалеката имао је и различите називе – стопан (од речи "стопанин" – газда), стопанова гозба, дедин курбан или жртва, намесник.

"Стопанин" или "сајбија" – тако су некад називали покровитеља куће, који је чувао породицу, стоку итд. Тај је газда невидљиво биће. Обично је истакнути члан фамилије – војвода, свештеник или сеоски првак. Веровало се да је после смрти он бранио своје наследнике, јер је његов дух живео са њима. Када им је нешто претило он се јављао у сну обично најстаријем мушкарцу и упозоравао га. Истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов је бележио сведочанства о сличним сновиђењима или неке друге специјалне знакове, помоћу којих је чувар упозоравао и штитио од невоља своје потомство. У успомену на свог браниоца патријархална заједница се окупљала једном годишње како би му одала пошту и да би се захвалила свом невидљивом покровитељу.

После увођења хришћанства обичај је променио свој назив, али сачувао своју суштину. Становници планина Родопи, Пирин и Странџа до почетка ХХ века су одавали пошту истовремено анонимном "стопану" и свецу-покровитељу.

Хришћански свеци-патрони породице и њихови празници обично се славе у јесење-зимском обредном циклусу. Посебно распрострањене су славе на Петровдан, Аранђеловдан, Никољдан, Димитровдан, дан Варваре, Атанасовдан и др. Припреме трпезе у некој мери понављају обредна јела типична за Бадње вече. За породичну службу обавезно се спрема свечани хлеб, служи се вино и кувано жито са орасима и медом. Домаћице месе два хлеба који се зову боговица и светац. Боговица, која је позната и као богова пита или божји колач, посвећена је Господу и кући. Светац, литургија, параклиса, шарени леп, црковник пак су називи хлеба који је посвећен свецу-патрону.

Некада је слава трајала три дана. Веровало се да светац-покровитељ силази у кућу дан пре датума славе. Да би га дочекали како ваља, укућани су спремали малу трпезу и звали само блиску родбину или комшије. Та се трпеза звала вечерница, исто као и погача коју су месили за ритуалну вечеру.

На дан свеца жене су устајале у рану зору и спремале све што је потребно за светковину. Поглавар породице је носио у цркву жито и хлеб да им свештеник прочита молитву. У то су време жене спремале трпезу и жртвену животињу – теле или јагње, а на Никољдан – шаран. Окупљали су се сви чланови породице, али је и сваки пролазник био добродошао. Свештеник или газда је онда кадио трпезу, обилазио ју је три пута са кадионицом и благосиљао укућане. Онда су секли унакрст обредни хлеб те су у усекотине лили вино. Затим се то исто вино сливало у чашу и прскало се увис речима: „Цветај, кућо, весели се, чељади!“ Тај се хлеб делио свима, исто као и месо, и жито. Гости су дочекивани током целога дана, а весеље и песме настављали су се до поноћи.

Трећег дана, који је познат као патерица (у преводу: штака), испраћали су свеца-покровитеља. Постоји веровање да је он остављао задрузи своју штаку, или пак је долазио да је покупи. У част те магичне тољаге, којом светац благосиља и кажњава, спремала се скромна трапеза, која се такође звала патерица. Служила су се јела која су остала од претходног дана. Поглавар фамилије ломио је питу боговицу и стављао половину испред кућне иконе. Затим се тај хлеб носио на њиву, мрвио се и просипао на земљу у име Бога.

Понекад је породица имала више од једног духа или свеца чувара, чији је избор био условљен преброђеним тешкоћама у животу.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..

објављено 10.12.23. 11.15

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00