Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Венцислава Шоjкова о својим коренима, надахнућима и тежњи ка савршенству

Фотографија: лична архива

„Већ деценијама живим у Француској, али је Бугарска заувек остала у мом срцу. Нисам изгубила везу са домовином и стално пратим догађаје у музичком животу Бугарске“ – каже виолинисткиња Венцислава Шојкова.

Као солисткиња Венцислава Шојкова је држала реситале у најпознатијим париским салама. Током година је активно сарађивала са Филхармонијским оркестром Радио-Франса, са различитим оперским и камерним саставима. Најдраже успомене чува о периоду када је била концерт-мајстор Европског симфонијског оркестра чији је члан постала 1989. г. Са тим саставом имала је срећу да изводи изузетно богат у жанровском погледу репертоар под диригентском управом Жан Клода Казадесуса, Патрика Фурнијеа и других славних диригената. Од 1990. до 1992. г. специјализовала је камерну музику на Париском конзерваторијуму и заједно са дипломом добила златну медаљу.

Своје прве кораке у свету музике Венцислава је начинила када јој је било свега пет година. Музичку школу „Панајот Пипков“ у свом родном граду Плевену завршила је са одличним успехом, златном дипломом и специјалном наградом Министарства културе. Касније је завршила основне акдемске студије на Националној музичкој академији где је била студенткиња проф. Владимира Аврамова, а потом је наставила постдипломско усавршавање код проф. Бојана Лечева. Лауреат је престижних међународних такмичења. Од 1994. г. живи и ради у Кану где предаје на Конзерваторијуму, а поред тога је уметнички директор такмичења извођача на гудачким инструментима. Као педагог и интерпретатор она показује наглашено интересовање за савремену музику.

Венцислава је наследни музичар. Она је кћи Бошка Шојкова – дугогодишњег директора националне школе уметности „Панајот Пипков“ у Плевену:

„Пре десет година у Плевену је приређен концерт у знак сећања на мог оца. Том приликом сам подсетила присутне на његову мисао о крилима и коренима. Он нас је, наиме, учио да је за уметника важно да памти и негује своје корене и порекло, јер му они уливају снагу и пружају стабилност током целог живота. Храбрио нас је да полетимо слободно на крилима младости и инспирације. Тако се догодило и са мном – „одлетела“ сам далеко од куће али се нисам одвојила од корена. Стално радим на успостављању контаката између музичких институција Француске и Бугарске. У последње време усмерила сам напоре на припрему Софије за европску метрополу културе 2019. г. Била ми је велика част да прихватим положај председника  Европске куће (Maison de l'Europe 06 (Alpes Maritimes) – организације која удружује 36 фондација и асоцијација под руководством Европског парламента у Бриселу. Наш главни циљ је промовисање културе свих држава ЕУ. Ја, наравно, имам различите предлоге везане за домаћу уметност. Већ су покренути француско-бугарски пројекти који се изводе у сарадњи са уметничким школама у Софији, Плевену, Бургасу, Пловдиву.“

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50