Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Анастас Петров – патријарх бугарског балета

Фотографија: архива

Првог септембра пре 115 година родио се патријарх бугарског балета Анастас Петров. Он је свој живот посветио развоју те дивно лепе уметности иако је прве кораке у њој направио са 23 година што је и преседан у историји балета. Под руководством Евгеније Едуардове у Берлину он је напредовао брзо и постао члан трупе Берлинске опере. Касније се вратио у Бугарску и 1927. г. постао солиста балета Софијске опере. Скоро одмах родила се и идеја да представи домаћој публици једно од ремек дела балета.

У интервјуу који је дао у поодмаклим годинама Анастас Петров се сећа тих дана: „Први самостални балет који је реализован у Бугарској, био је „Копелија“ Леа Делиба. Поставку сам направио годину дана пошто сам се запослио у Софијској опери. Због чињенице да трупа није била стална и стабилна за поједине улоге смо ангажовали хористе из опере, глумце, а ја сам тумачио улогу Франца. Реакције су биле веома занимљиве. За публику је тај жанр био нешто сасвим ново и она није знала како да гледа на њега, јер се на сцени не пева и не прича. Већина првих бугарских балетских играча нису били професионалци, али их могу похвалити, зато што су играли са великим осећањем. Мој основни циљ је био оснивање балетске школе. На почетку сам формирао властиту школу. Био сам истовремено педагог, балетмајстор, солиста, репетитор и радио сам у школи. Од зоре до касне вечери, све док није отворена балетска школа у којој сам пристао да радим. У једном периоду број мојих ученика тамо био је 120. А сви су моји успеси резултат моје бескрајне енергије и оданости балетској уметности. Ја сам поставио и први балет бугарског композитора „Змај и Јана“ Христа Манолова.”

И поред година и погоршаног здравља Анастас Петров је радио са својим ученицима скоро да краја свог живота, а преминуо је 26. децембра 1978. г. Међу његовим пуленима су Лили Берон, Асен Гаврилов, Љуба Колчакова и много других, који су се афирмисали као великани домаћег балета. У интервјуу који се чува у тонском архиву Бугарског националног радија, екс примабалерина Красимира Колдамова се сећа пионира балетске уметности у Бугарској:

„Увек сам сањала да будем најбоља. И овај је мој сан, који је иначе типичан за сваког младог уметника, подржала једна велика личност – стваралац бугарског балета Анастас Петров. Он је био директор и ја и још четири девојке смо биле прве које смо завршиле балетску школу театра. Није пролазио и дан а да нас он не упита: „Да ли вам се свиђа нека улога? Ако јесте, онда се одмах ње латите, јер је једнога дана можете извести!“ У својим мислима и сновима он је стално стварао неки циљ, терао нас да се саме усавршавамо и развијамо. Моју прву улогу у балету „Жизела“ направила сам са њим. Он је пружао руку не само примабалеринама, него и најмлађим девојкама и даровао им шансу да се докажу.“

У сећање на Анастаса Петрова од 1982. г. у његовом родном граду Добричу приређује се конкурс за младе балетске играче по његовом имену. Овог лета одржано је ХVІ издање конкурса.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фото-изложба „Невиност без граница“ открива свет деце избеглица

На Светски дан избеглица, 20. јун, на Терминалу 1 Аеродрома Софија ће од 11.00 сати бити свечано отворена изложба фотографија деце избеглица „Невиност без граница.“ Догађај се одржава у организацији Уницефа, Амбасаде Швајцарске у Бугарској, Државне..

објављено 20.6.24. 07.25
Снимка: FB / Elizabeth.Kostova.Foundation

Поезија сусреће природу на књижевном фестивалу у Софији

Софија је од 13. до 20. јуна домаћин 16. издања Међународног књижевног фестивала „ПрестоницаКњижевност”. Тема овогодишњег фестивала је „Поезија/Природа“, а посвећен је вези између поетске уметности и животне средине у свету у коме природа није романтично..

објављено 13.6.24. 07.10

Представа „Хаг“ Галина Стоева предложена за европску награду

Немачки позоришни редитељ Дитер Топ предложио је представу „Хаг“ Галина Стоева за награду коју Културни форум Европа додељује за достигнућа у култури и уметности, саопштено је из екипе Међународног позоришног фестивала „Варненско лето.“ Представа је..

објављено 7.6.24. 10.54