100 дана након избора за Европски парламент, у процесу формирања нове Европске комисије, питање којим ће путем Европа даље ићи нарочито је актуелно. У потрази за одговором на питање који су најважнији изазови за ЕУ, у Софији је одржана дискусија на тему „Куда иде Европа“, коју је организовао „Софијски форум безбедности“ уз подршку фондације „Фридрих Науман“. Говорници су били стручњаци за европска питања проф. др Буркард Штепахер из Берлина и проф. др Ингрид Шикова са Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“.

Као један од највећих изазова, поред превазилажења економске кризе и потребе за више интеграције у ЕУ, као и за више солидарности богатијих земаља са сиромашнијим они су навели и незаобилазну тему мира на Старом континенту.

После 100 година конфликата и више од 50 година стварања уједињене Европе чије је темеље поставило 6 држава, а која данас укључује укупно 28, безбедност је прворазредни приоритет. А после незаконитог припајања Крима Руској федерацији у марту ове године, безбедност јесте и питање од изузетне важности. Ова тема је и на дневном реду самита лидера земаља чланица НАТО-а у Велсу на којем учествују председник Бугарске Росен Плевнелијев и министар одбране у привременој влади Велизар Шаламанов.

Да ли су Русија и рат у Украјини претња по Европу?

Ево шта је за РБ изјавио проф. др Буркард Штепахер: „Ситуација тамо је свакако алармантна. У питању је промена досадашњих правила у свету која су деценијама била на снази. Сећам се да када сам био ученик, на једној међународној конференцији у Хелсинкију посвећеној безбедности у Европи, речено је да се границе држава и њихов суверенитет не смеју нарушавати. Сада је ситуација промењена и у ЕУ смо забринути због промене правила. Отцепљење Крима од Украјине било је први сигнал за то, а други је рат који се води у источној Украјини. Званичници ЕУ, НАТО и УН су јасно указали да то нису ефикасна правила у међународним односима. Међутим, ја нисам стручњак за безбедност и не могу дати рецепт. Друге, паметније главе морају рећи како треба зауставити агресију у Украјини.“

„Ја такође нисам стручњак за безбедност, али ме питања везана за Украјину јако занимају - рекла је проф. др Ингрид Шикова. - Све што је тамо почело као конфликт везано је за Европу. Да подсетим да се на почетку радило о потписивању Споразума о придруживању између Украјине и ЕУ. Чак се сећам да смо са мојим студентима одржали дискусију о том питању, а они су рекли: „Нисмо ни претпостављали да ће људи умирати са заставом ЕУ“. Јер су се такве ствари дешавале. Тако да ЕУ ни у ком случају није и не може да буде равнодушна према том конфликту. Лично ја бих желела да видим да ЕУ активније учествује у преговорима. Ја сам по природи пацифиста, не волим рат. Ми, људи, као паметна бића требало би да путем разговора, дискусија и компромиса сређујемо ствари које се сада решавају војним конфликтима. Ни ја нисам претпостављала да је могуће да у 21. веку у Европи дође до рата. Вероватно се могу наћи решења за проблем. На пример, да Украјина постане федерална држава, да се руским држављанима који живе у овом делу Украјине да више аутономије и сл. Сигурно може да се нешто измисли. Оно што се тренутно дешава, је, по мени, веома забрињавајуће и лоше не само за имиџ Украјине и Русије, већ и Европе као целине. Тако да треба уложити више напора. Не знам да ли ће санкције имати неки ефекат, јер ако идемо само тим путем, оне ће стално ескалирати. Најпре једни намећу санкције, а онда им други узвраћају истом мером… Не мислим да би то заиста довело до неког резултата. Боље би било да седнемо за преговарачки сто. Управо у томе је главна заслуга ЕУ – што је приморала зараћене државе да преговарају.“

Превод: Марина Бекријева, Александра Ливен