Софија слови за једну од најбогатијих светских метропола када је реч о минералним водама. Град је настао и развијао се захваљујући минералним изворима са лековитим својствима, о којима постоје писани подаци од пре 2.400 година. Улпија Сердика, како су стари Римљани звали данашњу бугарску престоницу, доживела је велики процват за време њихове владавине око 2. века после Христа када је постала центар политичког и културног живота. Минерална купатила у Софији коришћена су и у Османском периоду када се појавило све више јавних купатила познатих као хамам.

Инспирисан лепотом јединствене зграде купатила у градској четврти Овча купел, у јесен 2013. г. млади фотограф Здравко Јончев ју је снимио са жељом да фотографије види што више људи и да их подстакне да замисле како је купатило изгледало у прошлости, али и каква би била његова будућност. Оригиналне фотографије су се муњевито прошириле друштвеним мрежама и медијима. Појавиле су се и слике градских купатила у насељима Горна Бања и Банкја. Оне су веома брзо добиле на популарности, изазвале и изазивају дискусије и уливају наду да ће се јавним купатилима удахнути нови живот и једног дана користити.

Фотографије Здравка Јончева се могу видети до 10. септембра на посебној изложби на отвореном испред Народног позоришта „Иван Вазов“. Она приказује архитектонску лепоту и естетски утицај старих градских минералних купатила.

„При јавном купатилу у насељу Овча купел које сам прво фотографисао, постоји велики, веома леп и занимљив парк - прича Здравко Јончев. – Он је грађен истовремено када и зграда. Парк је са богатом биолошком разноврсношћу - има преко 100 врста дрвећа, биљака и жбуња. Моју пажњу је најпре привукло управо ово место. Често сам шетао парком у друштву кућног љубимца и гледајући зграду купатила, све више постајао свестан њене уметничке и архитектонске вредности, иако је она напуштена. То је побудило моју радозналост и када сам почео да се бавим фотографијом, ушао сам у купатило и фотографисао све и свашта што ми је било интересантно на било који начин.“

Ове фотографије Здравка Јончева су најимпресивније и најпознатије.

„Оне су ме инспирисале да направим ову изложбу – каже фотограф. – Људи који су коментарисали моје слике, понудили су ми да урадим фотографије јавних купатила и у софијским насељима Књажево, Горна Бања и Банкја, као и у бањском центру Вршец, у северозападној Бугарској. Имамо невероватно културно наслеђе и јединствене грађевине које су препуштене зубу времена, али које ћу и даље показивати људима кроз мој објектив.“

Кроз своје фотографије Здравко Јончев тражи и поруке прошлости. Из напуштених и оронулих зграда израња свет пун носталгије за бољим временима и људима.

„Градили су их људи који, по мени, у великој мери више не постоје. Импресионирало ме је то што су у изградњи јавних купатила учествовали сви – и држава и народ. Истакнути Бугари су помагали донацијама. У оно доба бугарско друштво је било уједињено, а данас нам недостаје јединство. У ствари, данашње стање старих јавних купатила је слика нашег друштва. Ако се оно промени и уједини, онда ће ове грађевине и убудуће постојати.“

Током векова јавна градска купатила су служила и као места за социјализацију. Истог мишљења је и млади фотограф који је повукао занимљиву паралелу:

„Јавна купатила су била социјални феномен, имала су социјалну функцију. Рецимо, својеврсни аналог Фејсбука и друштвених мрежа. Она су била центар јавног живота. Служила су као места окупљања представника различитих слојева друштва, а ту су понекад доношене и важне одлуке.“

37 јединствених фотографија приказаних на изложби, снимљенo је и израђено специфичном техником. Оне су праћене пригодним текстом са историјским подацима. Изложба је организована у знак подршке кандидатури Софије за Европску престоницу културе 2019.

„Стварно желим да Софија постане Европска престоница културе и због тога да ће се овим старим зградама које су чувари историјске прошлости и идентитета, поклонити више пажње – каже Здравко Јончев. – Уз то не само градским купатилима, већ свим значајним архитектонским објектима. Међутим, чак и ако Софија не буде победила, важније је да друштво буде осетљивије на судбину културно-историјских споменика. Софија је невероватан спој културе и архитектуре и сматрам да је она и без специјалног признања престоница културе.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије уступио Здравко Јончев