У Бугарској је почела предизборна кампања за ванредне парламентарне изборе који ће се одржати 5. октобра 2014. До расписивања превремених избора дошло је због политичке нестабилности и распада владајуће већине у чијем су саставу били Бугарска социјалистичка партија (БСП), Покрет за права и слободе (ППС) и партија "Атака". Владајућа коалиција је оставку поднела после једногодишњих протеста против владе Пламена Орешарског. Према Изборном законику, предизборна кампања траје месец дана и завршава се дан пре избора када почиње предизборно ћутање, односно забрана изборне пропаганде. На изборима ће учествовати 25 политичких формација – 18 странака и 7 коалиција које одражавају целокупни политички спектар у земљи, од крајње левице до крајње деснице. Резултати испитивања јавног мњења која су поједине социолошке агенције спровеле пред почетак предизборне кампање показали су да није реално очекивати да ће предстојећи избори довести до драстичних промена политичког статус квоа. У целини гледано, задржаће се тренутно стање у распореду главних политичких табора у земљи. Десноцентристичка партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) је и даље најјача снага која је у знатној предности над левом коалицијом коју су формирали Бугарска социјалистичка партија (БСП) и дугогодишњи балансер на домаћој политичкој сцени – Покрет за права и слободе (ППС). Према прогнозама социолога, све три формације ће ући у нови, 43. сазив Народног собрања. Од досадашњих парламентарних снага цензус од 4 одсто вероватно неће прећи једино екстремно десничарска странка „Атака“. Резултати предизборних анкета указују да ће се у новом сазиву бугарског парламента наћи од 4 до 8 партија. Међу њима ће поред водеће три странке бити десни Реформаторски блок и „шарена“ коалиција окупљена око грађанског покрета „Бугарска без цензуре“, који су постигли добре резултате на последњим изборима за ЕП у мају о.г. Поред тога, шансе да пређу цензус имају и нова лева странка Алтернатива за препород Бугарске (АБВ), а исто тако и коалиција „Патриотски фронт“ у чијем су саставу Национални фронт за спас Бугарске (НФСБ) и ВМРО. Према експертима, на овим изборима неће бити заоштравања вечите борбе левице и деснице, нити ће ико покушати да промени тзв. бугарски етнички модел повећањем броја кандидата за посланике муслиманске вероисповести на изборним листама осталих бугарских партија. Међутим, последњу реч о новом саставу парламента имаће бирачи 5. октобра.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова