Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Пролазни трагови“ – повратак једног бугарског пантомимичара из Париза у родни Свиленград

БНР Новини

„Пролазни трагови“ /Traces ephémères/ - овако је бугарски пантомимичар Герасим Дишлијев-Геро назвао своје путовање бициклом од Париза до свог родног места Свиленград. Пре 21 године заљубљени у пантомиму млади физичар кренуо је из малог града у космополитски Париз да би опробао своју срећу код легендарног француског пантомимичара Марсела Марсоа. Касније је постао десна рука великог глумца све до затварања његове школе у граду испод Ајфеловог торња.

Убеђени Европљанин и ватрени љубитељ природе, Герасим ће прећи бициклом око 3.000 километара, представљајући у разним насељима свој спектакл „Монолог са кофером“ који експресивним језиком пантомиме прича о препрекама на путевима Европе на које је млади бугарски глумац наишао приликом свог првог путовања до Париза. Исте препреке били су и део живота хиљада младих Источноевропљана који су кренули у свет с друге стране срушеног Берлинског зида. Путовање, емиграција, домовина, уклапање у нову средину и културу, унутрашња подељеност и узајамно обогаћивање у основи су чудног дијалога у представи „Монолог са кофером“ која је већ три пута успешно приказана на чувеном позоришном фестивалу у Авињону, Француска. Герасим Дишлијев-Геро каже да је у административном погледу организација садашњег пројекта била скоро иста мозгалица као и код његовог првог путовања до Париза. „Осећај ме је заиста вратио 21 годину назад“, шали се он. Путовање пантомимичара почело је 2. септембра од тачке познате као „нулти километар“, која се налази на тргу пред улазом у катедралу Нотр Дам и сматра се званичним центром Париза.

Контактирали смо Герасима Дишлијева током његовог првог дана одмора у елегантном северном француском граду Нансију који је познати француски певач америчког порекла Џо Дасен својевремено опевао у песми „Le Cafe des trois colombes“. Нанси који је у прошлости био престоница региона Лорена, чува трагове и француске, и немачке културе чија је романтична нијанса лепи Станиславов трг са позлаћеном балустрадом, главни урбанистички пројекат краља Пољске Станислава Лешчинског који је за кратко био војвода од Лорене. Управо ту атмосферу међусобног прожимања европских култура тражи и Герасим.

„Тренутно се налазимо у историјском центру Нансија – рекао је пре десетак дана пантомимичар. – То је изузетно љупко место за шетњу, са малим улицама, великим и лепим тргом, а и време је дивно. Бицикл могу да возим само по малим путевима поред којих се нижу фантастични призори. Све је овде прелепо, мирно, опуштајуће - цвеће, мирис свеже покошених њива, непрегледни виногради Шампање. Овим мојим путовањем желим да исплетем још једну нит пријатељства међу свим људима који себе називају Европљанима. Желим да у њихов живот унесем више топлине и људскости, да у њима распламсам жељу за путовањима, као и да отвореног срца гледају на луталице.

Глумио сам и на једном вашару у граду Шалон-он-Шампањ /Châlons-en-Champagne/ који је уосталом један од највећих пољопривредних центара у Француској. Свирали су различити оркестри. Ја сам позвао публику на моју представу и тиме допринео укупној уметничкој атмосфери. Било је врло пријатно.“

Кроз своје „монологе са кофером“ Геро покушава да подстакне дискусију о темама које се тичу путовања, сусрета, националних корена, о томе „шта носимо у својим коферима“ када путујемо по свету, куда идемо. Нада се да ће му одговори на ова питања помоћи да направи мали документарни филм. За сада све испада добро, људи лако пристају на игру да и сами уђу у дијалог са „својим кофером“. „Видим многе сјајне очи када буде речи о путовањима“, каже са задовољством Герасим Дишлијев.

Пре почетка овог пројекта Геро је рекао да му је све као сан. Тако је било до последње вечери када је 1. септембра извео представу „Монолог са кофером“ у једној од градских већница Париза. Признао је да је и пре почетка овог подухвата осећао исту трему као и пре сваког новог спектакла.

Герасим је већ напустио Француску и тренутно се налази на територији Немачке. 8. и 9. септембра боравио је у светски познатој бањи Баден-Баден која га је фасцинирала. На питање да ли за време ове турнеје осећа поред себе присуство свог идола – великог Марсела Марсоа чији је стил одисао префињеношћу и елеганцијом, пантомимичар одговара „Он је увек са мном“ и додаје:

„Надам се да сам његов достојан ученик. Свуда где наступам, људи се сећају Марсоа и говоре о њему. Што се позоришта тиче, моје је уверење да поезија може променити живот људи.“

Турнеја на два точка бугарског пантомимичара Герасима Дишлијева завршиће се 4. октобра у његовом родном Свиленграду. До тада ће „Монолог са кофером“ бити изведен скоро 25 пута пред публиком у различитим европским градовима. А 29. септембра поштоваоци Герасима Дишлијева моћи ће да виде спектакл и на отвореној сцени позоришта „Суза и смех“ у Софији. Нека му је са срећом!

Превела: Марина Бекријева

Фотографију уступио Герасим Дишлијев-Геро





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Красимир Станчев

Посредством језика могу се слати поруке мира, али и објављивати ратови

„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир Станчев улива наду да ће се све блеђи интерес за бугарско писмо, бугарски језик и бугарску културу у..

објављено 14.7.24. 09.05

Почиње пето издање Топло феста /13-14.07/

Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених змајева полетеће изнад „Топлоцентрале“ у суботу, 13. јула, када ће званично бити отворено овогодишње,..

објављено 13.7.24. 09.05

Национални фонд за културу нема довољно административних капацитета

Привремени министар културе маестро Најден Тодоров је, одговарајући на питања посланика, навео да у Националном фонду за културу има 11 запослених. Они морају расподелити милионе евра за културу у оквиру Плана опоравка и отпорности. Тодоров сматра да се..

објављено 10.7.24. 11.15