Нови Европски парламент који је формиран после избора одржаних у мају 2014. почео је са радом. Осми сазив Европског парламента има 751 посланика из 28 земаља чланица. У наредних пет година Бугарску ће у ЕП представљати 17 посланика. Након што су прошле недеље били изабрани и нови шефови ЕК, ЕУ и високи представник за спољну политику и безбедност, током ове недеље почела су слушања свих комесара које ће до 31. октобра одобрити Европски парламент, када истиче мандат досадашњег сазива ЕК.

Шта предстоји у Европи?

Своја очекивања везана за предстојећи период поделила је са нама европска посланица из Бугарске Марија Габријел:

„Биће врло занимљиво пошто нам предстоји врло динамичан развој. Осми сазив ЕП обележила је једна врло озбиљна фракција у којој су антиевропске и националистичке странке. Треба да их спречимо да не блокирају рад институција и законодавство ЕУ када је реч о одлукама које се тичу 500 милиона грађана. Око тога су се ујединиле и највеће посланичке групе у ЕП – ЕНП (Европске народне партије) и СД (Социјалиста и демократа). Избор Жан-Клода Јункера за председника ЕК и Доналда Туска за председника ЕУ и Федерике Могерини за шефице европске дипломатије био је својеврсни одговор на изјаве лидера екстремистичке Партије за независност Велике Британије, Најџела Фериджа према коме ЕУ није битна. С обзиром на ситуацију у Украјини и економску кризу у ЕУ, потребна нам је економски и политички стабилна Европа.“

Који су главни приоритети у раду Европског парламента?

„Они су јасни: отварање нових радних места и економски опоравак, али и стварање европске енергетске уније. Криза у Украјини јасно показује да је њено формирање преко потребно ЕУ, али се директно односи и на Бугарску. Међу главним приоритетима је спровођење заједничке имиграционе политике, дакле, шта радимо са људима који траже азил у Европи због лоше ситуације у њиховим земљама. Немојмо заборавити и на миграцију у оквиру саме Уније. Не смемо дозволити нове кампање сличне онима против бугарских и румунских радника, свима треба да буде јасно да не постоје другоразредни грађани ЕУ. Незапосленост младих је такође приоритет. „Гаранција за младе“ је заиста добра иницијатива, али нема дугорочну перспективу. Потребна је и реиндустриализација. О томе као и о јединственом дигиталном тржишту предстоје озбиљне дебате између Европске народне партије и Партије европских социјалиста. Успостављање јединственог дигиталног тржишта донеће ЕУ добит од 500 милијарди евра које не можемо изгубити. Један од главних приоритета је такође визна политика за коју сам задужена ја. Није нормално да је у 2012. години 6,6 милиона туриста одустало од путовања у земље ЕУ због административних препрека. То су свакако приходи који су потребни ЕУ. Ако треба да сумирам све у пар речи, предстојећа динамика захтева да ЕУ да јасан одговор да ли желимо да успоставимо више заједничких политика. То значи да земље чланице морају да сузбију рефлекс љубоморно чуваног државног суверенитета и да самим тим одреше руке европским институцијама. Као директна веза са грађанима, Европски парламент ће се највише залагати за то.“

Да ли постоје ризици?

„Ризици су и на унутрашњем и на спољном плану. На унутрашњем плану морамо да изблиза пратимо ситуацију са незапосленошћу и да радимо на томе да се људи не осећају као другоразредни грађани ЕУ. То је врло важно. На спољном плану ризици су везани за догађаје у Украјини, али и у Сирији и на Блиском истоку. То су земље са којима можемо покренути разговоре о миграцији, енергетици, интензивирању спољнотрговинске размене. Битни су и односи са САД, предстоје нам преговори о трговинском споразуму и морамо бити веома опрезни. ЕУ настоји да створи највеће евроатлантско тржиште на свету, али то не би требало да буде по цену изузетно тешких компромиса за Европљане. Ми смо такође категорично против либерализације културе – она није роба као и свака друга, као и тзв. ознака географског порекла за пољопривредне производе. Међу нашим највећим стратешким партнерима, поред САД су и Русија, земље Блиског истока. Због тога је веома важно да постоји више транспарентности приликом разматрања заједничког става ЕУ.“

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева