Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Археолошки комплекс Аква Калиде код Бургаса – историја бања кроз векове

БНР Новини

У новој туристичку сезону антички град Аква Калиде Термополис код Бургаса ће постати једно од најпривлачнијих за домаће и стране туристе места у овом делу земље. Кров изнад некадашњих римских терми у којима су уживали римски цареви и патриције биће провидан што ће додатно повећати атрактивност тог туристичког објекта.


Аква Калиде Термополис је једна од најпознатијих минералних бањи у прошлости. У 1. веку пре Христа Трачани су место око овог минералног извора претворили у светилиште посвећено нимфама. Прва минерална купатила код Бургаса изградили су римски освајачи средином 1. века. Развој и процват града наставио се и под византијском влашћу. Како би га одбранио од најезде варвара цар Јустинијан I (527-565.) је око насеља Аква Калиде и његових надалеко чувених лековитих извора подигао бедем.


У шетњу кроз археолошки резерват повео нас је доц. Димчо Момчилов: „Истраживања на тој локацији почела су релативно касно, 2008. године. Највеће откриће археолога јесу рушевине минералног купатила из византијског периода. Око тог купатила су пронађени и остаци повећег града чија је површина износила 10 квадратних км и једно утврђење површине од око 2 км. До 5-6. века после Христа ово место је функционисало као путна станица, док римски град потиче из много ранијег периода - 2. века. Готи су у више наврата рушили и палили град. 4. века ова минерална купатила су преуређена што потврђује и архитектура из рановизантијског периода чији су трагови пронађени на том локалитету. Приликом археолошких ископавања пронађене су просторије које су се користиле у привредне сврхе, део цркве, као и 40 метара бедема који је у 6. веку подигао цар Јустинијан.“

Током једног од крсташких похода 1204. године цар Латинског царства Хенри II је наредио да се град спали до темеља након што је бугарски владар Калојан заробио његовог брата, Балдуина Фландријског. 1562. године минералне изворе је посетио султан Сулејман I који је у знак захвалности, пошто су му лековите воде ублажиле симптоме гихта, наредио да се на рушевинама спаљених римских терми подигне ново јавно купатило.


Данас је султаново купатило или амам, како га зову мештани, у потпуности обновљен. Амам је поплочен мермером и типичном за оријенталну културу керамиком. Идеја је да се јавно купатило које потиче из 17. века претвори у туристичку атракцију која ће бити својеврсни музеј минералне воде и лековитих процедура.

Општина Бургас је израдила целовиту концепцију која предвиђа излагање свих артефаката откривених на месту Аква Калиде, каже доц. Момчилов:

„Прошле године смо утврдили параметре бањских објеката око минералних извора, пронашли смо различите остатке и структуре који се налазе на површини од 0,5 хектара. Идеја нам је да део артефаката прикажемо испред турског купатила, док остали који су из византијског и римског периода биће изложени одвојено.“

Амбициозни пројекат Општине Бургас предвиђа отварање музеја под чијим кровом ће бити изложени сви артефакти откривени на локалитету Аква Калиде. Реч је о златним кованицама, медицинским инструментима и прибору за купатило. Посетиоци турског купатила ће уживати у топлом и хладном базену, као и у масажама биљним уљима.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије уступила Општина Бургас




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мала бележница Васила Левског – универзум који открива различите аспекте личности Апостола

Васил Левски је бугарски револуционар и национални херој, који је својим животом и борбом за ослобођење Бугарске од Османлијске империје оставио неизбрисив траг у историји земље. Као идеолог, оснивач и организатор Унутрашње револуционарне организације,..

објављено 18.2.25. 11.25

Митрополит Антоније: Православље као духовни мост између култура

Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих градова – Будимпешти, Минхену, Бечу, Стокхолму, Малмеу, Ослу и Паризу. Међутим, након приступања..

објављено 15.2.25. 13.05

Црква Светог свештеномученика Харалампија у Шабли чува живу веру генерација

Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше црноморске обале. На данашњи дан слави се и храмовска слава цркве Светог свештеномученика Харалампија, коју..

објављено 10.2.25. 10.15