Рангирање појединих компанија у свету и у појединим земљама осликава структуру одговарајуће економије, њено место у светским размерама, и уједно пружа информацију о свакој рангираној фирми. Две ранг-листе објављене ових дана побуђују интересовање управо из тог аспекта, јер укључују и бугарске фирме. На првој - Делојтовој листи налази се 500 највећих компанија у централној и источној Европи, рангираних према висини остварених пословних прихода. Другу ранг листу урадила је Бугарска трговинско-индустријска комора. Топ 100 Бугарске трговинско-индустријске коморе објављује се већ 16. годину заредом и обухвата фирме са најбољим пословним резултатом у 2013. години. Ако томе додамо и нешто раније објављену ранг-листу дневника "Капитал" стотинак највећих домаћих компанија према обиму прихода, стећи ћемо још потпунију слику о стању и проблемима бугарског бизниса.

На Делојтовој листи Топ 500 налази се тек 7 бугарских фирми, што чини 1,4 одсто свих посматраних компанија у 18 земаља централне и источне Европе. Већ сама по себи ова чињеница довољно речито говори о размерама и обиму пословања тих фирми. Најбоље рангирана од домаћих фирми је Лукојл Нефтохим, која је власништво руског енергетског гиганта Лукојл. За бугарске стандарде ово друштво развија огроман бизнис зато је с правом рангирано на првој позицији у земљи. Међутим Deloitte сврстава фирму тек на 27. позицију са пословним приходима од скоро 4 милијарде евра у 2013. години. На 40. месту овогодишње ранг листе је друштво „Химимпорт“ са пословним приходима од преко 3,1 милијарде евра. На 61. месту је топионица бакра „Аурубис“, власништво немачких инвеститора, са приходима од 2,3 милијарде евра. О месту бугарских пословних фирми у Европи можемо судити по укупној висини прихода свих рангираних компанија - 712 милијарди евра. Ипак са дозом поноса можемо рећи да се скоро половина уврштених бугарских фирми на Топ 500 налази међу првих стотину, дакле на Топ 100 бизнис лидера у централној и источној Европи.

Ранг листа Бугарске трговинско-индустријске коморе разматра ситуацију из нешто другачијег угла, покушавајући да прикаже проблеме са којима се суочава већина просечних бугарских фирми. На анкету коморе одговорило је 6.230 фирми, које стварају 82,05 одсто БДП-а у 2013. години. 77 одсто фирми на топ листи су микропредузећа и свега 16 одсто - велика. То прилично добро осликава структуру бизниса у Бугарској, који је већином породични или мали. Вреди истаћи да у условима политичке нестабилности и оштрих несугласица на политичкој сцени, фирме које су сврстане међу првих стотину, успеле су да у 2013. години удвоструче приходе од продаје (207 одсто) у односу на 2012. на 360 милиона евра. Већина тих фирми нису популарне широј публици, али ипак играју битну улогу у сектору у коме послују. Очигледно да управо њима дугујемо још увек колебљиви и скроман економски раст. Зато што код оних „великих“, са челних позиција међународних и националних ранг-листа, ситуација остаје тешка, тако да махом све региструју пад или стагнацију прихода. Резултати компанија за прво тромесечје 2014. г. показују да се ове године код многих од њих стагнација трансформисала у реалан пад. Ово се наводи и у годишњем извештају Deloitte за централну Европу, који оцртава постепено погоршање пословног амбијента у свим земљама централне Европе и прилично песимистичку слику финансијских перспектива највећих компанија наредних неколико месеци.

Превела: Катарина Манолова