Највероватније ће пет партија - ГЕРБ, БСП, ДПС, Реформаторски блок и Бугарска без цензуре, бити заступљено у следећем парламенту након превремених избора заказаних за 5. октобар. То бар показују резултати последњег проучавања социолошке агенције Алфа рисерч. Без обзира што за сада Социјалистичка партија задржава прогнозни резултат са мајских избора за Европски парламент, није искључено казнено гласање њених присталица у корист партије ГЕРБ или других партија. Могуће је такође да у нови парламент уђе и мањи број партија, а исто тако и да у последњем тренутку неке од њих размене освојене позиције, нарочито формације које су на граници изборног цензуса.

За коју од партија постоји могућност да не пређе изборни цензус од 4 одсто – ево одговора политиколога Димитра Аврамова:

„Тешко је рећи која тачно партија може да остане изван парламента. Уопште није јасно шта ће се догодити. Последњих година мањим партијама је све теже да пређу изборни цензус од 4 одсто, јер у друштву влада несигурност, а у таквој ситуацији обично велике партије уливају поверење бирачима да су у стању да гарантују стабилност друштвених процеса.“

У следећем парламенту оцртава се десноцентристичка већина. На позадини претходног кабинета који је себе декларисао као експертски, али са левим мандатаром, какве се промене могу очекивати у политици следеће владе како на унутарполитичком, тако и на спољнополитичком плану?

„На унутарполитичком плану постоје озбиљни проблеми који нису решавани годинама. Имамо погрешан модел развоја енергетике са државним монополом који се понаша неодговорно према тржишту, а политичари га користе као финансијску резерву. Имамо псеудо-социјалистички модел функционисања здравственог система. Слична је ситуација и у образовној сфери“, наводи Димитар Аврамов. По њему, ако се ове сфере не реформишу што пре, оне ће и даље повећавати своје расходе и извлачити национални ресурс. Задатак једне десноцентристичке владе је да разради прост и јасан план како да смањи расходе у тим сферама и да их учини ефикаснијим.

У погледу међународне политике - „Бугарска, као прво, нема јасну визију о томе каква је она земља. Очигледно је да смо формално члан ЕУ и НАТО и то нас на папиру чини западном државом, али се истовремено понашамо као изданак бившег социјалистичког блока са свакојаким комплексима, ретроградним погледом на свет и међународну политику, који се не поклапа са нашим националним интересима. Изгубљени смо између Истока и Запада и спремни да се сагињемо пред сваким који од нас нешто тражи. И то се неће ускоро променити, јер се не ради о промени политичких субјеката власти, већ је то питање националног погледа на свет“, категоричан је Аврамов.

Притисак од стране Русије је широко дискутован у јавности и медијима, нарочито у светлу пројекта „Јужни ток“. Један од основних механизама политичког притиска од стране Москве је управо енергетски. Истовремено кључни европски партнери Бугарске опет и опет понављају тезу о неопходности прекидања енергетске зависности Бугарске од Русије. Како ће се одвијати ствари око пројекта „Јужни ток“ код наредне владе?

„Нажалост, Бугарска нема рационалан став у вези са пројектом „Јужни ток“ и не очекујем да он буде уопште израђен. Ако су све досадашње бугарске владе, независно да ли се ради о тространој коалицији, о влади Националног покрета за стабилност и успон, о оној партије ГЕРБ или пак о тек што отишлој влади Пламена Орешарског, заиста желеле диверсификацију енергетских извора, већ бисмо имали изграђене гасне и нафтне конекције са Грчком, Турском и Румунијом – истиче Димитар Аврамов. – С обзиром на то сваки разговор о диверсификацији и енергетској независности је једноставно пуко причање. Бугарски национални интереси траже пажљиву оцену пројекта и одређивање профита за нашу земљу од пратећих делатности.“

Али је за то потребан еманципиранији став, јер је већ постало јасно да је руска страна предлагала чак доношење законодавних измена у корист пројекта.

„Русија не би требало да предлаже законодавне измене земљи чланици ЕУ, како би обезбедила извођење пројекта који је важан за њену властиту економију. С друге стране, Русија је озбиљна држава и може да себи приушти да то ради. Бугарска пак није дужна да поштује њене захтеве. Важно је само то да ли је пројекат од користи за домаћу економију. Нажалост, код нас гледају на пројекте попут „Јужног тока“ врло поларизовано и нација је буквално поцепана на „за“ и „против“. У сличним околностима искуство показује да смо ми скоро увек губитници. Увек доносимо неправилна решења, јер смо усредсређени претежно на своје политичке пристрасности, него ли на рационалне користи од једног или другог замашног пројекта.“

Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен