17. септембар – дан када Бугарска православна црква слави успомену на Свете мученице Софије и њене три ћерке Вере, Наде и Љубави, проглашен је празником града Софије. Ове године међу бројним манифестацијама поводом празника су и три изложбе у Софијској библиотеци, које су посвећене историји и културно-социјалним процесима у нашем главном граду.
Како се он мењао у 20. веку доношењем различитих општинских одлука, видећемо у збирци „Софија – расте, али не стари“. О њој прича Јовка Иванчева из одсека „Сусрети и догађаји“ Софијске библиотеке:
„Изложба представља врло занимљиве материјале из нашег фонда „Крајезнање“ (регионалне студије). Софијска библиотека је један од највећих јавних културних института у земљи. Имамо посебан одсек где скупљамо, чувамо, ширимо и промовишемо све везано за Софију. Поставка укључује значајне документе везане за одлуке Општинског већа из различитих периода. Таква је, например, одлука градоначелника Владимира Вазова, брата великог бугарског писца Ивана Вазова, о изградњи Рилског водовода 1933. године и Софијске кланице. За време његовог управљања отворени су и Градска библиотека, Општински музеј и Архива – 1928. године. Представљамо и документе из доба инжењера Ивана Иванова – једног од најуспешнијих градоначелника Софије, који је оплеменио град у погледу снабдевања водом, изградње канализације, поплочавања, електрификације, озелењавања и одржавања чистоће. Током његовог управљања (1934-1944.) он је покренут је аутобуски (26. априла 1935.) и тролејбуски (8. фебруара 1941.) саобраћај. Управо тада се Софија постепено претварала у модеран европски град. Тиме и ова изложба доприноси популарисању појединих елемената историје нашег главног града.“
Поред одлука Општинског већа приказане су и занимљиве фотографије, које реално разоткривају промене које је град доживео. Још један занимљив поглед на прошлост је изложба насловљена „Софија – историја у оку афише“.
„У одсеку „Крајезнање“ Софијске библиотеке од 80. година прикупљају се афише, које сведоче о културном и социјалном животу Софије од почетка 20. века наовамо. Садашња поставка укључује преко 200 афиша и објава, махом оригинали. Афише су најразличитије – од позоришних и филмских постера, до позива за концерте и друге јавне манифестације. Представљамо и једну од првих афиша групе „Штурците“. Имамо и веома занимљиве копије објава – како су називале плакате на улицама почетком 20. века, везане за економски и политички живот главног града. Објаве о окупљањима или дискусијама о проблему „Шта је прво: јаје или кокошка“. Или пак о промовисању нових козметичких производа и модних трендова. Те су старе афише помало носталгична сведочанства о невероватно богатом јавном и културном животу Софије.
Данас су наше улице облепљене разнобојним рекламама и сликама. А већи део плаката у поставци „Историја у оку афише“ су сликане ручно и одмах запажамо како нам сада недостаје финоћа уметничког приступа тим саопштењима упућеним јавности. Старе афише носе другачију атмосферу, причају другачију причу и због тога сматрам да је веома занимљиво „сукобити“ та два света и завирити у прошли живот наше престонице.“
Трећа изложба која се отвара на дан Софије у Софијској библиотеци је изложба слика која представља поглед наших најмлађих становника на њихов родни град. То су дела малишана, који похађају уметничке школе Дечјег и омладинског одсека библиотеке.
Превод: Александра Ливен
На Светски дан избеглица, 20. јун, на Терминалу 1 Аеродрома Софија ће од 11.00 сати бити свечано отворена изложба фотографија деце избеглица „Невиност без граница.“ Догађај се одржава у организацији Уницефа, Амбасаде Швајцарске у Бугарској, Државне..
Софија је од 13. до 20. јуна домаћин 16. издања Међународног књижевног фестивала „ПрестоницаКњижевност”. Тема овогодишњег фестивала је „Поезија/Природа“, а посвећен је вези између поетске уметности и животне средине у свету у коме природа није романтично..
Немачки позоришни редитељ Дитер Топ предложио је представу „Хаг“ Галина Стоева за награду коју Културни форум Европа додељује за достигнућа у култури и уметности, саопштено је из екипе Међународног позоришног фестивала „Варненско лето.“ Представа је..