Бугарска и Румунија су на дну листе земаља које редовно уплаћују своје новчане обавезе у ЕУ, наводи се у годишњем проучавању EOS GRUP „Навике плаћања у Европи “/European Payment Practices/ за 2014. годину, спроведеном у в 12 земаља чланица. Основни разлог је криза, али уједно би требало да се промене и навике бизниса и крајних корисника, гласи један од закључака.

У Немачкој, Француској и Шпанији, на пример, клијенти плаћају рачуне релативно на време, док у Бугарској, Румунији, Словачкој и Грчкој, па и у Великој Британији кредитори треба да буду стрпљивији према нередовним платишама, каже Рајна Миткова, шеф Асоцијације колекторских фирми /сакупљача дугова/ у Бугарској. По индексу „финансијска дисциплина“ најлошије је стање у трговини и услужном сектору.

„Ове године бугарске компаније држе „палму првенства“ по нередовном плаћању заједно са Румунијом – каже она. – Практично од свих рачуна за наплату редовно се плаћа тек 70 одсто, 25 одсто са закашњењем, а 5 одсто остаје неизмирено. Слична је ситуација и у суседној Румунији. Потпуно супротна је ситуација у Немачкој где се на време измирује 83 одсто рачуна, закаснелих је 16 одсто, а неизмирених - тек 2 одсто. Добар пример је и Француска /са 80 одсто плаћених на време рачуна/. Посматрано у целини у западној Европи плаћање рачуна је много редовније него у источној Европи.“

За већину бугарских фирми главни узрок за нередовно плаћање дугова је недостатак готовинског новца као и закаснела плаћања од стране властитих клијената, тако да се ствара неки зачарани круг. Док за физичка лица узрок је незапосленост /35 одсто/ и намерно избегавање плаћања /31 одсто/, додаје гђа Миткова. По њеним речима, бугарске компаније су међу првима у источној Европи и по најкраћим роковима намиривања одложених плаћања. По том показатељу смо на другом месту у региону иза Пољске. Најдужи рок плаћања дају својим клијентима фирме у индустрији /40 дана/, а најкраћи – ове у трговини /34 дана/ и услугама /37 дана/. За ефикасније сакупљање дугова међутим важан је и начин на који се то ради од стране приватних колекторских фирми, рекла је у интервјуу за Радио Бугарска Рајна Миткова. Ако се проблем љубазно објасни и заједно са клијентима потраже узроци а онда и решење, они су склонији да измире своје обавезе:

„Нажалост, још увек се сећамо „силеџија“ у кожним јакнама који су сакупљали дугове у 90-тим годинама прошлог века. А новац се иначе сакупља сасвим нормално још од памтивека. У првим данима кашњења дужник добија на свој мобилни телефон напомену да има неизмирен дуг са молбом да то што пре уради. Ако нема резултата, следи љубазан телефонски позив, да би се утврдило који су разлози кашњења и нашло решење. Понекад су потребна 3-4 телефонска јављања, па чак и писма поштом. Ако је кашњење 3-месечно, сакупљач посећује дужника на терену – на послу или код куће. Ако и то није довољно, већина кредитора приступају судском гоњењу. Такав је закон. Веома је важан однос колекторске фирме према клијенту. Настојимо да будемо љубазни са свима, да их поштујемо. Увек имамо на уму да је пред нама жив човек. Нико није осигуран да се неће наћи у ситуацији када неће бити у стању да плати рачуне. Пракса показује да су људи много склонији да врате дуг уколико се покаже веће разумевање за њихове проблеме.“

Која је стопа наплативости потраживања?

„Наша пракса показује да је та стопа варијабилна – уочавају се разлике од сектора до сектора. У финансијској области, рецимо, још у првих неколико месеци после кашњења у отплати, наплаћује се 100 одсто потраживања, уз то применом наведених метода – SMS порука, телефонских јављања, слањем писама. Што је већа застарелост потраживања, толико је стопа наплативости мања. Мобилни оператери обично користе услуге колекторских фирми после трећег месеца кашњења у отплати. И код њих је стопа наплативости различита. Евентуално достиже 30 одсто у оквиру неколико месеци. То међутим увелико зависи од конкретног сектора и времена доспећа или времена чекања.“

Превеле: Катарина Манолова, Ана Андрејева