Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Одлив „белих мантила“: од класичне емиграције до космополитског модела запошљавања

БНР Новини
Фото колаж: Силвија Петрова

Председник једне мале сеоске општине у Бугарској обећао је необичну награду, двособни стан, жени из те општине која би се удала за лекара и успела да наговори мужа да професију практикује у том селу које има 970 становника. То је, наравно, шала, али она показује један од највећих проблема са којим се суочава систем здравства у Бугарској – мањак лекара.

„Кад би било награде за заслужне мигранте, свакако ће је освојити неки бели мантил. Кроз призму миграције лекара прелама се тема о целокупној бугарској миграцији“. „Одлив белих мантила“ је тема извештаја доц. Ане Крстеве са Новог бугарског универзитета, са којим она учествује у раду научне конференције у организацији Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука под насловом „Бугари у иностранству, странци у Бугарској: институције, организације, живот заједништва“.

„Ако миграција лекара фокусира погледе свих, разлог томе је једногласно признање да она, због четвородимензионалног карактера свог социјалног значаја, представља незаобилазни чинилац друштвеног развоја - рекла је у интервјуу за Радио Бугарска доц.Ана Крстева - Прва димензија је професионална. Лекари су део висококвалификованих миграната и појаве одлива мозгова. Друга је економска. У развијеним земљама удео здравственог сектора је значајан, са трендом раста. Трећа димензија је хумана. Мало је занимања чији је рад у служби заједнице од таквог круцијалног значаја. Четврта димензија је демократичне природе. „Лекари без граница“ је међународна организација од великог угледа, која се бави хуманитарним радом у свим крајевима света. Бугарски медицински радници такође имају јасан грађански став. Још у првим годинама транзиције видели смо их међу најактивнијим актерима политичких промена. Све то мобилност лекара, коју називам „миграцију белих мантила“, чини толико кључним фактором. Он предодређује многе специфичности бугарских миграција“.

Лекари исто као и Бугари других професија постају у све већој мери мобилни. Политичке елите описују миграцију лекара као губитак висококвалифкованих кадрова, инвестицију у образовање људи која се не исплати јер је земља донатор системима здравства развијених европских држава, и не само њих. Када лекари одговарају на питање зашто одлазе из Бугарске, они помињу одсуство признања, професионалног потврђивања, доходака достојних медицинских радника. Према доц. Крстевој, постоје две тачке гледишта:

„С једне стране је тачка гледишта државе, а с друге – грађана који су ствари преузели у своје руке. Неспособност бугарске елите да протумачи велики одлив лекара као критику политике коју спроводи показује њену кратковидост. Ове године на званичној церемонији уручивања диплома Медицинске академије у Софији најбољи дипломант је изјавио: „80 одсто младих лекара жели да се професионално афирмише у иностранству“. То је израз недвосмислене критике запостављања те проблематике од стране бугарске елите.“

Док се домаћи политичари жале на неповољне околности, лекари се опредељују за разне иновативне облике мобилности, каже доц. Крстева:

„Навешћу један пример: неки лекар који има ординацију у једном од најпрестижнијих квартова Париза, од неколико година је отворио у сарадњи са својим колегом који има ординацију у Немачкој, клинику у Бугарској. Француски лекар недељу дана ради у Бугарској, а три недеље – у Паризу. Његов немачки колега постигао је баланс – две недеље ради у Бугарској и две - у Немачкој. Описано терминима миграционих теорија то би био синоним за космополитски живот. Има лекара који мобилни капитал претварају у финансијски. Они напуштају земљу на одређено време и налазе добар посао у иностранству. Затим се враћају и новац уштеђен у иностранству, инвестирају у Бугарској.“

Ана Крстева је категорична да је најбитнији узрок мобилности лекара одсуство признања, тек онда у ту причу долази новац.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Сурвајвор на бугарски начин или како опстају људи из села Радево

Радево је село у североисточној Бугарској, које је удаљено 30-40 минута вожње од Варне. У овом бугарском селу стално живи око 60 становника, од којих већину чине људи старији од 60-70 година. Живот у Радеву је права лекција опстанка. Више о томе..

објављено 16.7.24. 11.50

Бугаристи са три континента размењују искуство у Великом Трнову

Током три недеље колико траје Летњи семинар бугарског језика и културе (15. јул – 4. август) на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову, бугаристи из 32 земље са три континента имаће прилику да размене искуства и упознају се с Бугарском,..

објављено 15.7.24. 17.01

„Моје бугарско лето“ и ове године упознаје децу из дијаспоре с лепотом домовине

Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..

објављено 15.7.24. 11.45