Бугарска намерава да инкриминише учешће бугарских држављана на страни групације Исламска држава/ИДИЛ/, као што су то урадиле и неке друге балканске земље. То би могло да се догоди после превремених избора 5. октобра ове године, ако нови парламент усвоји такав закон, изјавио је министар спољних послова у привременој влади Данијел Митов на округлом столу у Софији на тему: „Перспективе бугарске спољне политике – ризици и изазови“. Терористичка групација која делује на територији Сирије и Ирака покренула је масовни избеглички талас, део којег је запљуснуо и Бугарску. Министар Митов сматра да је овај талас огромна претња по националну безбедност земље и безбедност наших партнера у ЕУ и НАТО-у.

„Бугарска је део политичких напора трансатлантске заједнице да спречи опасност коју ствара групација Исламска држава. А основни приоритети су: војно неутралисање и пресецање извора финансирања групације и њено делегитимисање као политички прихватљив модел. Ово последње подразумева идентификацију припадника ИДИЛ-а који су са пасошима земаља ЕУ, САД, Канаде и других земаља чланица НАТО и предузимање одговарајућих мера за спречавање њиховог поновног повратка - рекао је министар Данијел Митов. - Бугарска треба да се придружи тим напорима и ја се надам да ћемо у најскорије време покренути законодавну иницијативу која инкриминише учешће бугарских држављана на страни Исламске државе. У таквој ситуацији потребна нам је снажна спољна политика. А најважнији услов је постизање националног консензуса и дефинисање јасних приоритета, који не зависе од смене влада.“

Бугарска неће уклонити жичану ограду дугу 30 километара коју је подигла на граници са Турском како би се онемогућили илегални преласци премда је то само привремено решење. Ова мера се предузима због евентуалног новог избегличког таласа и у циљу боље контроле и надзора државне границе, био је категоричан министар.

Какав ризик за Бугарску представља Исламска држава?

Зорница Илијева, експерт за регион Балкана и Блиског истока одговара: „Исламска држава стварно угрожава не само регион Блиског истока него и Балкан у целини и посебно Бугарску. То је нова, другачија појава у контексту тероризма и исламизације огромних региона света и то не само таквих чије становништво исповеда муслиманску веру. Циљеви које та организација себи поставља и кроз које се у целом свету идентификују њени лидери, јасно су наведени: „Ми заговарамо исламску државу – халифат – не само на подручју Блиског истока, него најпре у Европи, а онда и у целом свету“- најављују они лежећи на ловорикама из прошлости када су Маври владали на југу данашње Шпаније. То више није религија, већ политички ислам са властитим изворима финансирања и државничким циљевима који све више плени умове људи, уз то претежно младих. Овој опасности је изложена и Бугарска као део Балкана. Располажемо бројкама – из Србије су се у армију Исламске државе укључиле три особе, из Бугарске – /званично/ једна, са Косова – 150, из Босне и Херцеговине – 190, из Македоније – 100. То су људи, који ратују на страни организације на територији Ирака и Сирије. Због тога, а такође и под притиском САД, Косово, Македонија и Босна и Херцеговина, ма да се налазе у политичкој ситуацији сличној оној у Бугарској – наиме управљање им је несигурно или у њима влада политичка криза - већ су усвојили Закон о изменама и допунама Кривичног законика којим се предвиђа казна затвора за људе који организују, регрутују, опремају, обучавају појединце или групе за учешће у страним трупама или на други начин помажу њихово учешће у страним паравојним формацијама што се односи и на Исламску државу. У Бугарској још увек нису усвојене измене Кривичног законика у том смислу, нико не каже јасно и гласно у јавности каква нам опасност заправо прети, који су узрочници тог процеса који не може бити обустављен за годину дана. Пружати информацију о бомбардовањима и јављати бројке цивилних жртава је нешто што нимало није продуктивно. Потребне су анализе те појаве које би нам отвориле очи. Није довољно апеловати на толеранцију према избеглицама, нити треба распиривати мржњу против њих. Морамо имати платформу која би садржала јасне и категоричне закључке о опасности која нам прети и о начинима на које се може спречити. То је од нарочитог значаја за Бугарску која је практично мултиетничка држава.

Бугарска је до сада послала армији Курда у ирачком Курдистану оружје и муницију у вредности од 6 милиона долара, да би се супротставили Исламској држави. У овој етапи сличне намере имају и друге земље ЕУ, као што је Француска. Међутим Курди у Сирији немају ту могућност, јер су бомбардовања и ширење утицаја исламистичких групација на северу Сирије приморали локално становништво да пребегне у Турску. А тамо је курдско питање деликатно, Курдима у Турској се не дозвољава да иду да се бију на страни своје сабраће у другим земљама. То је зачарани круг. Бугарска не може себи дозволити да директно учествује. А и не би могла да каже, као што је то учинила Чешка, „тај проблем није међу нашим приоритетима зато нећемо учествовати“. Бугарска би могла да помогне и својим искуством. Немојмо заборављати и оне грађане Ирака и Сирије, који су стекли образовање у Бугарској, говоре бугарски, симпатизују Бугарску и уопште не учествују у било каквим екстремним исламистичким групацијама. Они би могли да се претворе у наш мост, да посредују када рецимо треба да се уступи ваздушни простор, што се у већини случајева не прихвата као нешто позитивно од стране локалног становништва. У питању је суверенитет и такве одлуке треба да се доносе веома пажљиво, консензусом, да би политика стварно била балансирана.“

Превеле: Ана Андрејева, Катарина Манолова