Снажно фрагментисан парламент, минимална, скоро нулта могућност за формирање коалиције, а понајмање – за стабилно управљање. Ову нераду слику оцртавају резултати јучерашњих превремених парламентарних избора у Бугарској – других у последње две године. Победник је и овог пута партија ГЕРБ, и поново, баш као на изборима у мају 2013., политичка стабилност је под знаком питања.

„Не видим како би се формирала влада, изјавио је лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов након објављивања првих прелиминарних резултата изборног гласања. И додао: Ја сам спреман да преузмем све ризике управљања државом, јер смо ми најбоље припремљени за то. Замолио бих колеге – лидере осталих партија да преспавају са изборним резултатима и онда – да трезвено процене шта то значи: да си освојио 5-6 процената гласова, а да уједно испољаваш велике претензије. Ја им предлажем, ако им је стало до државе, да запоставе свој лични интерес. Свима који сматрају да бих ја био препрека, кажем да је нормално да партија победник бира премијера, зато што је она најбоље припремљена. Одавде па надаље нека сви размисле – шта би се догодило након још два месеца предизборне кампање и привремене владе“, нагласио је Борисов.

„Још увек није јасно колико партија улази у парламент, али је већ јасно да ће 43. Народно собрање бити снажно фрагментисано, убеђен је лидер БСП Михаил Миков: Бирачи су нам одредили место опозиције у новом парламенту. То претпоставља да будемо конструктивна и лојална опозиција, која ће подржавати све национално одговорне и неопходне већем делу бугарских грађана законодавне одлуке.Треба да видимо како ће почети разговори о евентуалном формирању владе. За ове разговоре одговорност у првом реду сноси победник – партија ГЕРБ. Користим прилику да их поздравим за победу. Учествоваћемо у разговорима о националним приоритетима, али не може бити ни речи о неким тајним разговорима о подели власти.“

„Избори без краја – то је најнеодговорнија одлука, сматра лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Љутви Местан. Према њему још прво уручивање мандата за састављање нове владе треба да буде успешно. Сви остали сценарији увући ће Бугарску у кризу од које нема изласка, подвукао је Местан и додао: Без обзира на компликовану ситуацију са којом смо суочени, Покрет за права и слободе залагаће се за модерну евроатлантску по садржини и националну по својој суштини сагласност, која би била ослонац следећег управљања. За нас теза о неопходности од рехабилитације евроатлантског имиџа земље није шупља фраза, већ реалан позив за генерисање конкретних евроатлантских политика.“

„Морамо се ујединити око оптималног програма да бисмо људима били од користи”, казао је Радан Канев – један од лидера Реформаторског блока: У овом парламенту не може постојати идеална коалиција, што само показује кризу поверења која постоји у нашем друштву и дубину политичке кризе – констатовао је он и подсетио: Већ у децембру прошле године смо предложили да следећи сазив Народног собрања има кратак мандат у којем би једну коалицију ујединила не идејна блискост – таква већина више није могућа у 43. сазиву Народног собрања и то се јасно види, већ јасан програм спровођења хитних реформи и то недељни, месечни. Тако да је тачка наше платформе која се тиче двогодишњег мандата парламента актуелна више него икада, па чак и неизбежна.“

„Патриотски фронт је спреман да преговара са свим политичким партијама изузев Покрета за права и слободе и Реформаторског блока, изјавио је категорично копредседник коалиције „Патриотски фронт – Национални фронт за спас Бугарске и ВМРО” Валери Симеонов. Међутим, да ли је задовољан резултатима избора? Ево шта је он изјавио за Радио Бугарску: Искрено речено, очекивао сам да ће једина патриотска формација – наша коалиција добити већу подршку. Али чим је народ тако одлучио, нек тако и буде. Не можемо се правити да смо љути или незадовољни.“

Према Уставу Републике Бугарске, шеф државе уручује мандат за формирање владе лидеру партије која је на изборима освојила највише гласова. Уколико он не успе или одбије да састави владу, председник уручује мандат лидеру другој по броју освојених гласова странци. Ако и он не успе или одбије да састави владу, председник уручује мандат лидеру некој од парламентарно заступљених партија по свом нахођењу. У случају да и после трећег покушаја не дође до формирања кабинета (трећег за мање од две године), Росен Плевнелијев ће распустити тек што изабрани парламент и именоваће нову прелазну владу све до одржавања нових превремених избора. На челу те владе може да буде и тренутни привремени премијер Георги Близнашки. Али је то директан пут ка изборима без краја и изазваће још већу нестабилност. Иначе, управљање ГЕРБ-БСП према већ тестираној немачкој шеми је математички могуће, тврде упућени извори. Али пре тога предстоји озбиљно ценкање и много разговора између партијских централа. За Борисова најтежи сценарио су нови превремени избори, али је он спреман на све да до тога не дође. „Врата“ ка томе одшкринули су већ социјалисти, Покрет за права и слободе, Реформаторски блок,  па чак и Патриотски фронт.

Превод: Манолова, Џерманова

Фотографије: БТА, БГНЕС