У анкети Радио Бугарске тему коментаришу политички аналитичари Кољо Парамов, Димитар Гронев и Антон Тодоров:

„Тешка и бескомпромисна ситуација са тачке гледишта могућности за формирање стабилне владе, каже Кољо Парамов. – Осим тога, могућност да у Парламент уђе 7 до 8 политичких формација не даје гарантије да ћемо имати шансу за снажну владу која би се наоружала стрпљењем, знањем и жељом да оствари структурне промене које већ 25 г. не можемо спровести. Код оваквог стања ствари морамо да учинимо све што је могуће да тражимо постизање договора. У противном, целокупна финансијска ситуација у Бугарској је тешка и ако промашимо шансу за постизање договора, вероватноћа да дође до ескалације система у негативном финансијском плану је веома велика. Стога је апсолутно обавезно тражити онај велики компромис, који ће као варијанта постати актуелан. Али не у смислу владе састављене од партије ГЕРБ и Бугарске социјалистичке партије, већ пре у смислу обавезе свих у име државе. Скоро сигуран сам да ће се након 2-3 дана почети причати о „влади националног спаса”.

„По мени, постоје различите опције – каже Димитар Гронев. – Једна од њих је формирање широке коалиције. Да ли ће се то десити, не могу сада рећи. Знате оно: „Експерти кажу, а политичари располажу!”. Шта ће политичари смислити, сасвим је друго питање. Али по мени, Бугарска социјалистичка партија мора да честита партији ГЕРБ на победи и да јој понуди да већ сутра седну за један сто, наравно када се добро наспавају. Да са бистрим умом и трезвеним расположењем седну за један сто и прецизирају све оне националне приоритете о којима причају све партије и за које сви сматрају да су добитна ствар. Најбоље је да у овој коалицији која би се формирала ради остварења националних приоритета, све једно како ће се она звати, у потребној мери учествују сви остали.“

„Сасвим једнозначно ћу одговорити да не може да буде створена стабилна влада, убеђен је Антони Тодоров. Уопште биће тешко формирати било какву владу. У ствари, већ јуче, после 17 часова је постало јасно да нас по свему судећи очекују нови избори. Знам да ће људи на први поглед примити то мал те не као проклетство, као нешто, што је до пре неколико дана било буквално незамишљиво. Али је сада то већ стварност. Не смемо се плашити ове ситуације. Наш задатак, задатак политичких аналитичара, јесте да објаснимо да у Европској унији постоје државе које се нису распале, нити пак су изгубиле пуно тога због избора кроз годину дана. Например, Италија. Друго је питање да у Бугарској, с обзиром на чињеницу да је домаћа јавна сфера преоптерећена огромним очекивањима, људи гледају на честе промене састава извршне власти као на мањак стабилитета. Формално је то тако. Али ће се после бескрајних промена вероватно појавити и нови људи, који не би били оптерећени теретом транзиције из последњих 25 година. Или, у једној реченици: Бугарима предстоји дуга, мразовита зима. То је веома непријатно, али је резултат наших решења. Није пало с неба. Сви људи који су данас у парламенту, изабрани су гласовима оних који су изашли на биралишта. С друге стране, имамо и велику групу негласалих, што значи да већина Бугара није искористила своје право гласа. Управо је то, по мени, најважније питање. Зашто нису гласали? На то треба да се усредсреди пажња аналитичара.“

Да ли су избори били поштени? Ево шта је за Радио Бугарску изјавио политиколог Димитра Димитрова:

„Мислим да су били поштенији од досадашњих избора и то много поштенији од оних 2009. г., о којима се изјаснио Уставни суд после чега је чак дошло до промене резултата, што није уобичајена пракса.”

Шта очекују Бугари? – Блиц анкета Радио Бугарске

44-годишња Тања Беловодска има високу спрему. По природи је оптимиста. Са каквим је надама изашла на биралиште?

„Са надом да ћемо имати стабилнију земљу, да ће више младих људи остати овде, у Бугарској, да неће бити незапослености, да неће бити крађа и убистава, да ће све бити мирно, да ћемо имати нормалан стандард и живот.”

„Можда и очекујем неку промену, мада ипак... – са сумњом коментарише резултате 29-годишњи млади отац Момчил. Не гајим велике наде. Свако жели да буде боље, али... Пре бих рекао да желим да имамо могућности за реализацију, за бољи живот.”

„Ништа не очекујем, категорична је млада мајка Ели Тодорова, која је реалиста и јасно схвата важност избора суверена, али је паралелно с тим и песимиста што се тиче перспектива младих људи у Бугарској. Гласам како ми не би украли глас. Желим пуно тога, али знам да се ништа неће побољшати: нити за моје дете, нити што се посла тиче, нити све остало. Имам 30 година и реално, откако сам постала пунолетна, већ 12 година видим... да се ништа не мења! Из године у годину за нас, младе људе, ствари иду на горе.”

„Од 40 година први пут гласам на изборима, јер нисам био у земљи, а тек сада сам се вратио овде, каже један 60-годишњи Бугарин који више деценија живи и ради у Русији. А шта да очекујемо? – Више праведности за народ и бољи живот. Томе се надам.”

Превод: Албена Џерманова, Александра Ливен