У првој половини ове године извоз бугарске робе и услуга у треће земље, т.j. у земље ван ЕУ, драматично је опао – за читавих 12%. То можда и не звучи нарочито алармантно с обзиром на чињеницу да је бугарска спољна трговина оријентисана превасходно на државе ЕУ у које иде 59% извоза, док осталом свету продајемо 41%. Такав закључак неће одговарати реалној ситуацији јер слаби раст извоза у ЕУ одмање од 3% није у стању да надокнади овај пад, а као резултат тога трговински салдо Бугарске је негативан.
Бугарски извоз увелико зависи од политичких чинилаца. Као резултат тензија око Украјине бугарски извоз у ту земљу је опао је читавих 70%. Томе треба додати и смањење од 7% извоза у Русију, уз то пре завођења ембарга на неке прехрамбене производе.
Главни трговачки партнери Бугарске из групе земаља које нису чланице ЕУ су Турска, Сингапур, Русија, Кина, Македонија и Србија на које отпада 54% експорта у треће земље.Према наводима статистике Турска је у првој половини ове године купила од нас за 30% мање робе.
Чега је последица оштри пад количине робе коју Бугарска продаје на трећим земљама? Пре свега морамо имати у виду да је та група држава најслабије погођена светском финансијском и економском кризом и да су тамо забележене највеће стопе економског раста, дакле узрок смањене тражње није у паду пословне активности партнерских компанија.
Један од важних разлога је географска и културна удаљеност већине тих земаља, одсуство традиције и устаљених пословних веза. Структурна анализа бугарског извоза с друге стране показује да целе гране остају у минусу. Извоз прехрамбених производа и стоке се смањује исто као и сировина и горива.Благи раст експорта готових производа и машина није у стању да надокнади пад продаја робе која има највећу тражњу у земљама ван ЕУ.
Бугарска је уложила немало труда да активира трговинску размену и сузбије негативне тенденције у тој области са нечланицама ЕУ. Надлежни државни органи и пословне организације су се фокусирали на оживљавање веза са арапским и другим блискоисточним земљама као и на непрегледно кинеско тржиште. За сада међутим иницијативе у том правцу већим делом остају на нивоу заседања међувладиних мешовитих тела, посета државних и пословних делегација и учешћа на сајмовима и изложбама.Дакле, још увек очекујемо опипљиве практичне резултате. Они су још неопходнији с обзиром на чињеницу да је привредна конјунктура у земљама ЕУ далеко од осетног оживљавања и раста, што смањује потражњу робе која је на бугарској извозној листи. Томе би ваљало додати тесну конкуренцију каква постоји на европском тржишту где бугарски производи и услуге не успевају да увек задовоље купце у погледу квалитета, иновативности и цене.
Превела: Ана Андрејева
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..