У годинама економске кризе евидентирано је смањење броја несрећа и смртних повреда на раду. За 2013. г. Министарство рада и социјалне политике истиче да број повређених радника опет бележи раст. Узрок није у оживљавању привреде него у томе што послодавци превише штеде на здрављу радника. За мање од годину дана регистровано је преко 2 000 несрећа на раду, док је истовремено по основу боловања услед повреда на раду изгубљена 101 хиљада календарских дана. Испада да у ствари ништа није уштеђено и од тога нико нема користи - нити држава, нити радници. Истовремено инспектори рада констатују скоро 200 хиљада случајева грубог гажења прописа о запошљавању, правима радника и безбедности на раду. Констатовано је доста пропуста у осигурању радних уређаја и опреме, а најдрастичније су злоупотребе у исплати зарада.
Поводом Светског дана достојанственог рада – 7. октобра, лидери синдиката су истакли да послодавци неретко продужавају радно време запослених чак и двоструко без адекватне новчане накнаде. На неким местима је констатовано да послодавци не дозвољавају радницима да искористе плаћено одсуство под изговором да им недостаје стручно особље које да их замени за време одмора. Пример лоше праксе - низ неправилности у радном процесу и исплати зарада - представља фабрика за демонтажу мина у северозападној Бугарској где су запослени у том ризичном сектору добијали минималну плату. Приликом невиђене експлозије у тој фабрици живот је изгубило 15 радника, а потом су се сви питали ко је крив и да ли је било могуће спречити ову трагедију.
„Бугарска има добро законодавство које је потпуно усклађено са европским, рекао је стручњак из области безбедних и здравих услова рада Валентин Илијев . - Директиве које се односе на Немачку и Француску, примењују се и на Бугарску. Друго је питање да ли бугарска држава има вољу да их поштује. Инциденти и несреће су последица корупције, запостављања услова рада и целокупне ситуације, створене током година. Приоритет за послодавце је добит фирми и стога превише штеде на здрављу радника. Тешке несреће на раду су резултат тога. Нажалост, код нас ствари нису добро сређене. Ми се вртимо у зачараном кругу у којем свако вара следећег дуж ланца. Послодавац настоји да докаже инспекцијским органима да је испунио захтеве закона. Припрема веома добру документацију, али је све на папиру и брига о безбедним условима рада своди се само на то. У ствари, он не спроводи наменску и практичну обуку, као што је предвиђено законом. Инструктажа запослених се врши формално, а важно је да се она свакодневно одржава пре почетка рада. Главни проблем је такође у томе да приликом доношења управљачких одлука руководиоци на свим нивоима не воде рачуна о здрављу и безбедности запослених. Суочавамо се са драстичним примерима непознавања основних принципа од стране послодаваца. Послодавци у другим земљама су свесни да је обезбеђење нормалних услова за рад добра инвестиција, а уложена средства се вишеструко враћају. У Бугарској су се услуге које службе за здравствену заштиту радника пружају фирмама, што је уосталом пракса у свакој земљи чланици ЕУ, претвориле у трговину и имитацију добре идеје. А истина је да је много боље превентивно радити, на основу информација и применом мера медицинске превенције. За сада, међутим, наши напори нису уродили плодом, јер је сва пажња углавном усмерена на ствари које генеришу приходе и доносе брзу зараду. Такав је и пример са фабриком муниције и експлозива у селу Горњи Лом. Радна норма је била демонтажа 100 мина дневно по особи, односно по 1.000 у свакој радној смени, а чињеница је да са нагомилавањем умора запослени заборављају на правила безбедног рада. Све зависи од начина управљања, извођачи послова нису криви. Бугарски радници остварују одличне резултате у земљама као што је Немачка, док у Бугарској сама ситуација их приморава да не поштују законе. Сви закони су урађени на начин који гарантује здравље и живот људи, али радници нису свесни да и сами морају чувати своје здравље и живот“, рекао је у закључку стручњак Валентин Илијев.
Превеле: Ана Андрејева, Марина Бекријева
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...