Аутсорсинг индустрија је међу секторима који последњих година доживљавају прави развојни бум у Бугарској и само у првом полугођу 2014. забележила је раст од 16%, а према представницима те бранше годишњи раст ће достићи 25%. Блиске перспективе такође су позитивне. Аутсорсинг индустрија генерише око 3% БДП-а земље и према званичним подацима до три године ће реализовати промет од једне милијарде евра. Тренутно димензије профита су нешто скромније и према бизнис листу „Капитал“ најкрупнијих 15 компанија сектора измештања пословних процеса у протеклој години је реализовало промет од преко 240 милиона евра, при чему су њихови приходи порасли за 13%. За тих топ 15 је радило скоро 11 хиљада људи од свих око 20 хиљада запослених у бранши широм земље.
Реч „аутсорсинг“ је енглеска и на разумљивом језику означава извоз и измештање појединих делатности неке компаније „трећим лицима“ – најчешће се ради о финансијским и рачуноводственим услугама, различитим делатностима у сфери управљања људским ресурсима, вези са клијентима, разради софтвера. У већем делу случајева међутим у питању су такозвани callцентри који пружају услуге телефоном клијентима широм света. Ако, например, један шпански клијент америчког џина Hewlett Packard жели да постави питање о некој услузи или производу фирме, када зове компанију он у ствари успоставља контакт са њеним Софијским центром. Већ има више примера у том погледу и слични центри раде не само у нашем главном граду, него и у Пловдиву, Великом Трнову, Варни.
Код нас су своје услужне центре извезле неке од крупнијих светских компанија – Concentrix Corporation, IBM, TeleTech, Coca Cola, Adecco, а послује и још на десетине мање или више познатих широкој јавности фирми.
Тако да није случајно да је у низу међународних истраживања посвећених аутсорсинг индустрији, Бугарска међу светским првацима. На листи угледне консултантске компаније AT Kearney Бугарска је на деветом месту у свету и једина је европска држава у Топ 10. Ми смо и међу водећим аутсорсинг дестинацијама у региону Централне и Источне Европа са највећим потенцијалом за привлачење инвеститора у тој сфери. Софија и Варна су заједно са Београдом, Букурештом и великим пољским регионалним центрима међу највећим „играчима“ на регионалном тржишту и идеалне су локације за изградњу нових аутсорсинг центара, наводи, са своје стране, друга водећа консултантска кућа Colliers International.
Има више разлога да велики у бранши дају предност Бугарској када је у питању развој њихових пословних и високотехнолошких услуга – од супер брзог интернета до савремених и релативно јефтиних канцеларија, преко људског ресурса и ниских трошкова рада, па све до чланства земље у Европској унији. Према новим играчима код нас их привлачи и велика комуникативност домаћих кадрова и знање страних језика.
Аутсорсинг поседује велики развојни потенцијал идућих 10 година. Ако представимо земљу на најпривлачнији и најправилнији начин, сузбићемо сумње да код нас нема довољно припремљених кадрова и инвестициона клима у земљи није повољна, прецизирају из Министарства економије. То потврђују и подаци сходно којима засада у региону послује испод једне трећине водећих светских компанија у сектору и тек предстоји улагати напоре у циљу њиховог привлачења.
Превод: Александра Ливен
На бугарско-кинеском пословном форуму у Софији, председник Румен Радев је пред кинеским бизнисменима истакао предности пословног окружења у Бугарској и доступност високо квалификованих стручњака. „Нема аутомобила произведеног у Европи чији делови нису..
Бугарска и Кина успостављају дипломатске односе пре 75 година – 1949. Годину дана касније Народна Република Кина и Народна Република Бугарска размењују амбасадоре и билатерални односи се развијају у пуном обиму – потписани су уговори о сарадњи у..
Данас је у Шумену званично стартовао пројекат проширења производног погона компаније „Алкомет“ – највећег произвођача алуминијумских ваљаних и пресованих производа код нас. Укупна вредност инвестиције процењује се на око 70 млн евра и предвиђа..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је..