Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Куда иде високо образовање у Бугарској?

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Претворити Бугарску у атрактиван регионални центар модерног високог образовања за студенте из Европе и света. Такав је амбициозни циљ актуелизиране Стратегије развоја високог образовања до 2020. г. коју је привремена бугарска влада усвојила у последњим данима свог управљања. Међутим, да би се он остварио, држава, високе школе и бизнис ће морати да се чврсто залажу и напорно раде. Јер ситуација у којој се тренутно налазимо, није нимало ружичаста. Од постојећих око педесет бугарских универзитета само СУ „Св. Климент Охридски“ налази се на светским листама најбољих високошколских установа, уз то на дну листа. Морају се решити стари проблеми какви су недостатак ефикасне везе између образовања и бизниса и сувише академски наставни програми који су далеко од праксе. Последњих неколико година у више наврата су учињени покушаји израде такве стратегије која би дефинисала смернице за решавање нагомиланих проблема, али без посебног успеха. Овога пута, међутим, она је подржана политичким консензусом, подржао ју је и Савет ректора, тврде из Министарства образовања и науке. Усвајање ове стратегије је обавезан услов за доделу средстава из европских фондова у области високог образовања. Међутим, да би се спровела у дело, она мора бити одобрена од новог парламента. Шта предвиђа стратегија и какве конкретне мере су наведене у Акционом плану уз њу?

Први задатак јесте побољшање приступа високом образовању и повећање броја високошколаца са 27 одсто до 36 одсто у 2020. години. Унапређење модела акредитације и рејтинг система универзитета, диференцирано финансирање у зависности од квалитета образовања и професионалне реализације дипломираних студената, реформа наставних планова и програма део су конкретних корака за побољшање квалитета образовања у Бугарској. Стратегија такође предвиђа повећање јавних средстава за високо образовање која би до 2020. године требало да достигну 1,5% БДП-а.

„То је предуслов да бисмо добили европска средства у износу од једне милијарде и 370 милиона лв. за науку и образовање, изјавила је министарка образовања и науке у привременој влади Румјана Коларова. – Да бисмо дошли до новца из европских фондова, и овом приликом морамо да покажемо да држава улаже у овај сектор и има одговарајуће обавезе. И што је још важније, да може управљати европским средствима.“

Министарка Коларова је такође нагласила да ће „новац већ пратити квалитет, а не студенте“. Прошле године је 96% средстава додељено универзитетима на основу броја студената, док је свега 4 одсто новца одобрено на основу квалитета. Амбиција је да се та бројка промени до 60% у корист квалитета високошколског образовања. Држава више неће улагати у смерове и студијске програме који младима не омогућавају добру професионалну реализацију. Стратегија такође предвиђа подстицање развоја научно-истраживачке делатности и тржишно оријентисаних иновација на високим школама. Да би млади стручњаци остали у Бугарској, министарство је припремило конкретне мере и у том правцу. Једна од њих је отпис студентског кредита под условом да након дипломирања млади људи пет година раде у Бугарској. Поред тога, дипломирани студенти ће почети да враћају кредит тек када нађу добро плаћен посао. Шта значи добро плаћен посао зависиће од тога каква ће влада спроводити стратегију, појаснила је министарка Коларова. Такође, предвиђена су средства за повратак из иностранства и реинтеграцију младих научника и доктораната.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пиво из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра точиће се на фесту у Бургасу

Дугоочекивани догађај - Metalhead Beer Fest одржава се у Бургасу 20. и 21. јула у парку Минералне бање, у насељу Ветрен. Укупно 19 елитних пивара из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра представиће своје производе на петом издању..

објављено 20.7.24. 11.15

Бугарима из Цариброда потребан посебан гранични прелаз да би на време стигли на посао у Софију

На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе..

објављено 19.7.24. 13.00

Општине Белоградчик и Књажевац организују традиционални гранични сабор

У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори највећег међународног сабора на Балкану су општине Белоградчик (Бугарска) и Књажевац (Србија), јавља..

објављено 19.7.24. 10.46