Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дефлација у Бугарској траје више од годину дана

Фотографија: архива

На списку проблема који изазивају забринутост привредних и државних функционера као и економских аналитичара стално се помера навише питање хроничне дефлације у Бугарској. На језик потрошача та би се појава превела као пад цена. И заиста индекс цена на мало у септембру који је објавио Национални статистички завод опао је за 1.4% од почетка године. Ово није неко изненађење, него тренд који је први пут забележен средином 2013.Са тачке гледишта потрошача овај економски феномен можда и изгледа позитиван, шта више он их вероватно радује – кога не би привукла могућност да пазари јефтиније!? Али гледано из угла националне економије, пословних људи и финансијског стања државе, дефлација утиче негативно на домаћу привреду и мало ко између експерата види у њој нешто позитивно.

Узроци дефлације у Бугарској су спољне и унутрашње природе. Међу унутрашњим можемо навести регулисане цене енергената и вештачко задржавање, па чак и снижење  њихових цена задњих месеци.На дефлацију свакако утиче и смањена потрошња. Додуше она је у последње време забележила благи раст али је он недовољан да би оживио индустрију и довео до раста трговинског промета и профита.Томе ваља додати и ниже цене горива и хране на светском тржишту.

Негативна инфлација обара продајне цене што умањује финансијске приходе пословних субјеката.То логично води стагнацији или смањењу трошкова за рад, инвестиције и иновације. У крајњој линији ниже цене производа рефлектују на плате радника које такође падају.То са своје стране води смањењу потрошње, односно новом снижењу цена. Тако се пада у дефлаторну спиралу, а тога се посебно боји Европска централна банка.

Дефлација има негативне ефекте не само на цену рада, потрошне робе и смањење запослености, она негативно утиче на државне приходе. Ниже цене значе да ће држава наплатити мање приходе од пореза на додату вредност /ПДВ/, а управо се из тог пореза слива највише новца у државну касу.

Зрачак оптимизма може се назрети у најновијим мерама прелазне владе и потезима који се од будуће владе очекују у привредном сектору, а који би показали већу склоност да се води рачуна о реалном стању на тржишту и у мањој мери да се игноришу економски закони.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У оквиру планираног буџетског дефицита Бугарска се задужила на још три године

Бугарска народна банка (БНБ) одржала је аукцију за продају обвезница с роком доспећа од три године и каматном стопом од 3%. Министарство финансија Бугарске је на аукцији понудило обвезнице укупне вредности 300 млн лева. Камата ће се плаћати на сваких..

објављено 28.5.24. 09.15

Хрватске компаније преносе Бугарима своја искуства у вези са увођењем евра

У Софији ће данас бити одржана конференција на тему „Увођење евра – ризици и изазови. Искуство Хрватске“. Догађај су организовали Бугарска трговинско-индустријска комора и Бугарско-хрватски пословни клуб у партнерству са саветницом за..

објављено 28.5.24. 07.55

БНБ подсетила зашто треба спречити преоптерећење тржишта хипотекама на некретнине

Бугарска народна банка објавила је „Преглед уведених мера за спречавање ризика за банкарски систем“ од кредита обезбеђених хипотекама на непокретности. „Оваква забринутост је сасвим основана посебно ако се узме у обзир ситуација на тржишту..

објављено 27.5.24. 12.34