Настављају се консултације партије ГЕРБ (која је победила на одржаним 5. октобра превременим изборима) са осталим парламентарним политичким формацијама о састављању нове владе.
Тренутна ситуација изгледа овако: ГЕРБ ће покушати да обезбеди потребну парламентарну подршку, али ће практично формирати мањинску владу. Настојаће да пронађе партнере, али неће ступати са њима у коалицију. Из партије ГЕРБ су некако неочекивано одустали од намере да се склопи споразум о подели власти, и определили се за друго решење: биће потписан програм о стабилном управљању. Сви који се ангажују подршком владе, треба да га потпишу. То је форма преузимања коалиционе обавезе. Ово је саопштено у четвртак, након консултација са Патриотским фронтом. Националисти су прецизирали да предстоји да се документ потпише у најскорије време. Они су међутим категорични да представници њихове формације неће учествовати у влади. Тако ће бити ублажене критике партије либерала у Европском парламенту АЛДЕ, чији је члан и Покрет за права и слободе (ДПС). АЛДЕ је иступила декларацијом против учешћа националиста у управљању Бугарском. Из ГЕРБ-а су међутим учинили реверансу свом будућем коалиционом партнеру: „Сматрамо да се одреднице као што је „националистичка формација“ не односе на њих“. Са своје стране Патриотски фронт гледа на партију „Слобода и достојанство“, која је део десног Реформаторског блока, као на формацију сличну ДПС-у. У замену су добили уверавања да нико из партије Кормана Исмаилова неће бити допуштен до власти.
Реформатори такође неће потписивати коалициони споразум, уверили су из ГЕРБ-а. Без обзира што је у уторак, после састанка лидера ГЕРБ-а и Реформаторског блока, објављено да је дошло до зближавања позиција о потписивању коалиционог споразума. Изненађени, реформатори су изјавили да ће размотрити и проценити ситуацију.
Постаје јасно да ће основну одговорност за постављање на функције, рокаде, политике и власт сносити ГЕРБ. Тако да бар овог тренутка питање коалиције изостаје. Вероватно баш због тога није донета одлука о савезу са левом партијом АБВ за време консултација у четвртак. Према политичком пројекту председника (2002-2012.) Георгија Прванова, „ситуација у држави захтева максимално широку коалицију, укључујући БСП“. Став ГЕРБ-а је да се напори морају сконцентрисати на тражење подршке за владу десног центра.
За сада партија мандатар се враћа напуштеној формули о мањинској влади са подељеном одговорношћу, у којој своје министре имају и друге партије. Разлика је у томе што ће партије „делити одговорност“ само потписивањем програма, али не и учешћем њихових представника у влади. Ова формула одговара ГЕРБ-у, зато што обезбеђује стабилну подршку од стране формација потписница програма, и ситуациону подршку од стране осталих мањих партија, када је у питању доношење национално одговорних одлука. „Програмским споразумом“ гарантује се подршка влади и од стране партије АБВ, са којом реформатори не желе да ступају у коалицију.
Још увек није прецизирано када ће се одржати сусрет између ГЕРБ-а и БСП, чиме ће бити окончана друга рунда преговора о формирању владе. Истовремено је постало јасно да Партија европских социјалиста (ПЕС) врши притисак на БСП да ступи у коалицију са ГЕРБ-ом, што је изазвало нове спорове у левици. Чланови Извршног бироа нису једнодушни да партија треба да остане у опозицији. Сазнало се да је шеф Европског парламента Мартин Шулц убеђивао своје бугарске пријатеље да је веома важно гарантовати стабилност управљања. По повратку из Брисела, лидер БСП Михаил Миков сазвао је заседање Националног савета у недељу. Без обзира што су се социјалисти пре десетак дана изјаснили против коалиције са ГЕРБ-ом, могуће је да се то питање поново покрене на пленуму, чак и да није укључено у дневни ред.
Обичним Бугарима не преостаје ништа друго него да се надају да ће ускоро доћи дан када ће парламент најзад одобрити „владу последње шансе“, ако се послужимо аналогијом новог председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је свој тим назвао „комисијом последње шансе“.
Превела: Катарина Манолова
На отварању данашњег заседања европских посланика у Стразбуру, Европски парламент ће поново позвати на пријем Бугарске и Румуније и пуноправно чланство у Шенгену. Из саопштења о дневном реду постаје јасно да ће ЕП размотрити ово питање заједно с ЕК...
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Копредседник странке „Настављамо промену“ (НП), Кирил Петков, поднео је на писарницу 51. сазива Народног собрања Републике Бугарске писану изјаву о..
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“,..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне..