У Бугарској је усвајање деце традиционално обавијено велом тајности. Разлози тога различитог су карактера, рецимо, страх од губитка љубави детета, страховања да ће породица постати предмет подсмеха и оговарања и сл. Међутим, у последње време све је више усвојитеља који се усуђују да отворено кажу истину. То је у ствари шанса да јавност схвати да усвајање није ни срамно, ни страшно, већ племенити чин који завређује пажњу и подршку целог друштва и представља начин да се помогне деци која немају родитеље из било ког разлога. Наравно, друго је питање зашто у наше време има толико много деце лишене родитељске љубави и старања и зашто се, и поред релевантних законских прописа, не ради на превенцији ове појаве.

Према подацима Државне агенције за заштиту детета, са јулом 2014. године број људи који чекају на усвајање детета, износио је 1.567, а број деце за потпуно усвајање, уписане у национални регистар усвојења био је 3.248. У ту бројку не спадају деца за чије потпуно усвајање није добијена сагласност родитеља, као и она са неисправним документима. „Нажалост, постоји јасан тренд смањења броја потенцијалних усвојитеља уписаних у регистар усвојења – он је опао за скоро половину у односу на 2008. г., док број деце за усвајање расте“, каже Росица Иванова, правник из Бугарске асоцијације „Усвојеници и усвојитељи“.

Упркос овој статистици, у последњих неколико дана избио је скандал у вези са корупцијом приликом усвајања деце. Према медијским написима, постоје случајеви када су бугарске породице платиле мито у износу од 5.000 до 15.000 евра да би могле усвојити дете. Једна приватна телевизија је снимила изјаву адвокатице која је открила корупцијску шему пред њеним новинаром који је ушао у улогу кандидата за усвајање детета.

„Када постоји информација о било каквој неправилности или прекршају, надлежни органи морају да је под хитно истраже – коментарише Росица Иванова. – Ова кривична дела се не смеју скривати. Зато саветујемо све потенцијалне усвојиоце да се, уколико располажу таквим подацима, одмах обрате надлежним органима. С друге стране, када усвојитељи учествују у таквој шеми, они такође чине кривично дело и нису заинтересовани да о томе износе информацију.“

Гђа Иванова је мишљења да нису потребне озбиљне промене у законодавству везаном за усвајање деце, јер држава има добро развијене механизме. Међутим, процес се мора оптимизовати и пре свега, потребно је да се превазиђе формализам, да се нагласак стави на детаљнију процену потенцијалних усвојитеља и њихову мотивацију за родитељство, као и за усвајање детета пре него што буду уписани у регистар усвојења, истиче Росица Иванова и указује на један од проблема с тим у вези:

„Често нам долазе људи који немају довољно јасну мотивацију. Они су понекад вођени сасвим људском, али себичном жељом да буду родитељи по сваку цену. Због тога, када се појаве проблеми у усвојитељској породици која није била свесна могућих тешкоћа и своје одговорности у формирању родитељског односа са усвојеним дететом, често долази до раскида веза. Родитељи не могу вршити родитељско право у најбољем интересу детета, јер не могу да се сналазе са њим или сматрају да је дете лоше, неваспитано, агресивно. Они су усвајање детета замишљали као бескрајну бајку.“

Понекад су нереална очекивања усвојилаца разлог за престанак усвојења и још једна траума за децу. „Зато се методологија обуке потенцијалних усвојитеља мора променити и бити више усмерена на праксу - каже Росица Иванова - Родитељи нису увек спремни да се суоче са проблемима, посебно када је реч о усвајању старијег детета, што са собом носи читав низ изазова. Оно долази у породицу са својим досадашњим животним искуством и менталитетом. И мада се одрасли односе према детету са пуно љубави, за њега је окружење ново, а промена - шок. Деца врло често на такву промену реагују раздражљивошћу и агресијом.“

У сличним ситуацијама усвојитељи криве себе што нису родитељи какви треба да буду и ретко траже помоћ. То показује колико је важна припрема потенцијалних усвојитеља. У ту сврху су Бугарска асоцијација „Усвојеници и усвојитељи“ и Национална мрежа за децу, поред осталих манифестација, ове године први пут одржале Национални информативни дан о усвајању. Комуникација са стручњацима и истомишљеницима једна је од претпоставки за претварање усвајања деце у задивљујуће путовање пуно изазова.

Превела: Марина Бекријева