Ма колико то чудно изгледало, чак и у једнопартијским системима постоји борба за власт. Само што није јавна, него закулисна. Такве интриге и потези унутар комунистичке партије почињу већ крајем 1947., одмах пошто је опозиција у Бугарској уништена. Власт је у рукама комуниста, бивших политичких затвореника и партизана. Међутим, испоставило се да се и међу њима могу открити „непријатељи са партијском књижицом“. Први се нашао на удару тадашњи вицепремијер Трајчо Костов.

Москва је указала прстом на њега због тога што није дозволио совјетским саветницима код нас да се ближе упознају са поверљивом трговинском информацијом. Године 1949. почело је суђење Трајчу Костову и другим политичарима који су оптужени за шпијунажу, злонамерне акције и стварање „завере против народне власти“. Костов је осуђен на смрт и обешен. На истом суђењу казна доживотног затвора изречена је и другим министрима. Негде средином 50-их година овај облик репресалија према члановима комунистичке партије на руководећим положајима постепено је престао. Унутарполитичке борбе за власт настављене су на други начин. 2. априла 1956. године у Софији је почео пленум ЦК БКП који је потрајао пет дана. Уочи пленума Тодор Живков – тада први секретар ЦК БКП, је на тајном сусрету у Москви са лидером ЦК КПСС Никитом Хрушчовим усагласио све појединости у вези са освајањем власти. На пленуму је највећа пажња поклоњена осуди култа личности Стаљина и претходног бугарског државног лидера Влка Червенкова. Годину дана после смрти првог секретара ЦК БКП и премијера Бугарске Георгија Димитрова (1949.) умире и његов наследник на том положају Васил Коларов. Тако је Червенков постао неоспорни лидер комунистичке партије. Међутим, после Стаљинове смрти он је пао у немилост новог совјетског руководиоца Хрушчова. Док је Тодор Живков, који је припремио и организовао Априлски пленум, успео да освоји поверење Хрушчова. Живков је у Софији написао партијски извештај у пуној тајности, али га је однео совјетском амбасадору на одобрење. После пленума Тодор Живков је сачувао положај првог секретара и још више учврстио своје позиције. Оно што се реално догодило те 1956. године јесте укидање култа личности Влка Червенкова, да би се уместо њега створио култ личности Тодора Живкова. Друштву се сугерише да држава може да допусти грешке једино кривицом неког бахатог лидера. Тако су сва зла тоталитарне машине приписана Влку Червенкову. Априлска линија, априлска генерација, априлска такмичења бележила су једну за другом наредне деценије тоталитарне државе. Развиjају се и прокламују тезе о предностима априлске линије: пољопривреда и сељачке радне задруге су ојачане и проширене, зараде слабо плаћених радника и службеника су повећане, проширена су права руководилаца предузећа. Априлски пленум везује се за почетак „правог социјалистичког живота“, чије је оличење Тодор Живков. У Тонском архиву БНР чува се снимак начињен 1956. године - неколико месеци после Априлског пленума:

„Априлски пленум Бугарске комунистичке партије је утврдио да без обзира на велика достигнућа у изградњи социјализма, у партијском, државном и привредном раду нашла су места штетне, неправилне методе руковођења које су негативно утицале на тај рад. У светлости одлука ХХ конгреса Комунистичке партије Совјетског савеза, које имају огроман значај за развој читавог међународног комунистичког и радничког покрета, Централни комитет партије је на свом Априлском пленуму донео исправне одлуке, усмерене ка брзом савладавању постојећих грешака и слабости, потпуном обнављању и најстрожем поштовању лењинских принципа партијског и државног руковођења. Комунисти и трудбеници код нас, који су одобрили те одлуке, оцењују Априлски пленум Централног комитета као крупан догађај који је улио свежу крв и покренуо читав наш друштвени и државни живот. Нема сумње да ће Априлски пленум и надаље у још већој мери вршити свој благотворан утицај на развој земље. Без обзира што нас од Априлског пленума Централног комитета дели свега неколико месеци, Централни комитет партије и влада су већ решили низ важних питања која су од животног значаја за земљу, за побољшање материјалног и културног положаја трудбеника. Предузете су мере у правцу јачања и проширивања сељачких радних задруга. Решено је питање о додели пензија члановима сељачких радних задруга у одмаклим годинама, што јесте значајна помоћ. Организовани су нови раднички ресторани, а цена хране у њима смањена је у просеку за 25-30 одсто. Од 1. јануара 1957. године знатно су повећани и месечни дечји додаци. Ова тековина се односи на стотине хиљада породица и осетно ће побољшати материјалну ситуацију вишечланих породица.“

Превела: Катарина Манолова

Коришћена литература:

http://liternet.bg/publish/aalipieva/aprilski.htm

Митски Априлски пленум из1956. године и митска априлска песничка генерација - Антоанета Алипијева