Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Најслађа ствар: народна веровања и предања о сну и сањању

{ include file="./partials/authors.html" } БНР Новини
Фото колаж: Вергил Митев

Без обзира на то што је део природног ритма човека, сан се сматра необичним и граничним стањем. Скоро све митологије и древне историје садрже приче о необичним сновима. Сањају шамани, владари, свеци и пророци, као и обични људи који на овај начин сазнају истине о загробном животу.

Постоје многа народна веровања која су везана за сан и сањање, а која разматрају како свакодневни, тако и митски аспект сна. За уморног сељака сан је нешто најслађе што може да добије као заслужени одмор после тешког рада на пољу. Одувек се сматрало да је сан од посебне важности за бебе и децу, отуда и обичај да људи који посете породицу са малим дететом оставе конац или ситниш како би дете себи купило сан. У народу се веровало да су урокљиве очи или женски демон познат као шумска мајка главни узроци несанице код одраслих и буђења током ноћи код деце. Шумска мајка се могла јавити као стара и ружна жена са веома израженим зубима, има главу бика и бивоље очи. Она је господарица и чувар шума која заводи младе и лепе људе. Веровало се да изазива несаницу и плач код деце. Уколико људи не успеју да истерају тог демона из своје куће, човек који пати од несанице може да полуди и умре.

О томе да се сан сматрао "малом смрћу" говоре и изреке "спава ко заклан" или "спава као мртав", а ту је и еуфемистички назив за смрт – "вечни сан." Сличне аналогије указују на то да је сан гранично и опасно стање у коме је човек посебно рањив. Према народним веровањима, док смо у сну душа се одваја од тела и путује у непознато, а наши снови су успомене са тих путовања. Стога, не смемо дирати човека који спава, јер ће му душа залутати, а човек ће се разболети и умрети. И још: не смемо спавати на местима где се окупљају виле. У народним песмама се пева о девојкама које су уснуле на таквим местима, а које су виле одвеле у своје царство.


Сан је и "врата" према оном свету. У сну људи виде свеце или анђеле који им саветују, лече их или их упозоравају на предстојеће велике невоље. Од раније су позната веровања о људима који су изградили или обновили цркве и капеле након што им је у сну речено да то ураде. Помоћу снова су људи налазили чудотворне иконе и закопана блага. Људима у сан често долазе и покојници и траже да им се испуни нека жеља или упозоравају своје породице. Широко заступљено је и веровање да снови могу бити видовити или пророчански, наравно, ако их правилно протумачимо. Тако се, например, у једној народној песми пева како је Милица царица уснила страшан сан у коме се небо преполовило, звезде су пале на земљу, а Вечерњача је била као да је крвљу обливена. Забринута царица је свој сан испричала супругу који ју је послао у цркве и манастире да се сретне са старим игуманима, јер они могу да растумаче значење њеног сна. Испоставило се да је то био пророчански сан, пошто је недуго после тога Бугарска потпала под османлијску власт.


Наравно, постоје и популарне методе тумачења снова, реч је о тзв. сановницима. Ово знање се на почетку преносило усмено, а касније се појавило и у писменом облику. Фолклорна симболика ликова који нам се јављају у сну представља основу за тумачење снова. Тако, рецимо, сањати змију значи бриге, ако је убијеш – победићеш непријатеља; ако у сну јашеш коња – добитак, ако паднеш с коња – губитак, несрећа.

Девојке које су желеле да сазнају имена будућих супруга уочи Бадње вечери су под јастук стављале залогај обредног хлеба и чекале да виде ко ће да им се јави у сну. Распрострањена је и пракса да људи преноће на светом месту у нади да ће пронаћи исцељење.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Фотографиjа: Општина Jамбол

Ивањско биље за здравље

24. јуна Бугарска православна црква и верници обележавају празник рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег. У црквеном календару одређено је још неколико датума када се одаје пошта том свецу, а осим тога сваки уторак у години посвећен је..

објављено 24.6.21. 07.35

Бугарски вез из доба националног препорода у специјалном каталогу

Историјски музеј „Искра“ у граду Казанлаку је издао каталог посвећен јединственом бугарском везу из доба националног препорода Бугарске. Луксузно издање носи наслов „Боје и нити“ а његово издавање један је од догађаја којима музеј обележава 120..

објављено 20.6.21. 10.25

Магареће приче

Понекад кротак и послушан, понекад инатљив магарац је верни помоћник човека већ бар 5.000 година. Ако се мало више позабавимо бугарским „магарећим причама“ срећом видећемо да се и данас газде добро односе према овој радној животињи. Популација..

објављено 8.5.21. 10.45