Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Када је „избила“ демократија

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Деветог новембра пре 25 година Берлинци су срушили мрски зид, симбол подељене Немачке и подељене Европе, границу између два света. Обарили су га чекићима и пијуцима. Опека за опеком. Тога дана атак је дошао некако изнебуха, али не и срозавање радничко-сељачке републике. Више месеци на хиљаде грађана Источне Немачке је протестовало у Берлину, Лајпцигу, Дрездену, Ростоку. Њихов је број нарастао из дана у дан, а захтеви су постајали све храбрији: слободно путовање на Запад, слободни избори, промена система. И све се то десило годину дана после пада Берлинског зида – када се Немачка поново ујединила.

За нас је пад Берлинског зида био неочекиван. Још неочекиваније је нас спопао и 10. новембар. Само дан после пада зида пао је и Тодор Живков. Унутарпартијски пуч је свргнуо с власти комунистичког управника са најдужим стажем у Европи. Били смо толико запањени да чак није дошло до спонтаних израза радости. Вечерње вести телевизије тог петка можда су најгледанија емисија за сва времена код нас. Људи су остали код куће, иза сигурних зидова својих станова и нису могли да верују својим очима – након 35 година на челу државе, при чему за живота, Живков се опростио од Партије и државе. Мало ко је очекивао сличан преокрет. И поред „гласности и перестројке“, и поред демонстрација у Немачкој Демократској Републици, у Бугарској није било масовних манифестација. Чак су еколошки протести у Русеу и Софији уочи 10. новембра били ништа више до инсистирања да стекнемо бар неку слободу и да живимо у демократији.

Дакле, датум једног пленума комунистичке партије се претворио у симбол демократских промена у Бугарској. А какав је симбол, такве су и промене. У јесен 1989. на тржишту се појавио нови сувенир – празна бочица са етикетом: „Последњи дах комунизма“. Врло брзо се показало да то уопште није био последњи гутљај ваздуха комунизма.

На првим демократским изборима у Бугарској су победили комунисти. Али смо и поред тога сви ми сматрали да је демократија код нас „избила“ управо тог 10. новембра. Можда је шала језика што је фигуративно значење речи „избити“ везано за негативне појаве – избија рат, пожар, епидемија и сл. Бугарска је постала заиста демократска земља много касније, током мрачне зиме 1996/97. Тек тада је народ затражио промену система. Тек тада су људи изашли на улицу да се боре за своје грађанске слободе. Можда је то разлог да се данас сећамо пада Берлинског зида пре 25 година, али да не обележавамо годишњицу почетка демократских промена код нас.


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прекоокеански веслач Стефан Иванов планира да превесла Северни океан

Познати бугарски прекоокеански веслач Стефан Иванов креће на путовање веслачким чамцем преко Северног леденог океана,   јавља БТА. Иванов је 2023. године учествовао у другој експедицији током које је поставио осам Гинисових рекорда пошто је чамцем..

објављено 20.6.24. 09.54

Око 40% Бугара пати од прекомерне тежине

Тридесет шест одсто грађана Бугарске пати од гојазности првог степена, док је 40% с индексом телесне масе изнад дозвољене границе. Према подацима националног репрезентативног истраживања јавног мњења које је спровела агенција „Тренд“, 49% Бугара пати од..

објављено 18.6.24. 17.48

Бугарска има традицију у високом образовању на француском језику

Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније. Једна од основних вредности франкофоне заједнице је..

објављено 18.6.24. 11.40