Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Електронска обука још у дечјем обданишту

БНР Новини
Фотографија: uni-ruse.bg

Улазак информационих технологија у домаће образовање касни. Истраживање Европске мреже школа, које финансира ЕК, показује да је Бугарска на једном од последњих места у Европи по броју компјутера у једној учионици. Код нас на 11 ученика виших разреда отпада у просеку један компјутер, док је за ЕУ ова цифра у просеку четири.

Поред лоше материјалне базе, други проблем је одсуство квалитетног дигиталног наставног градива. Нису обезбеђене могућности да се наставници додатно квалификују како би се савремене технологије ефикасније користиле у настави. Постоји дефицит квалификованих IT стручњака, који су преко потребни бизнису. Тренутно у свету постоји дефицит за скоро 4,5 милиона IT стручњака. За Европу ова цифра износи скоро милион, а за Бугарску – десетине хиљада. Још крајем прошле године Министарство образовања и науке (МОН) разрадило је Стратегију ефикасне примене информационих и комуникационих технологија у образовању (2014-2020.) која садржи 50 мера, чији је циљ да буду решени постојећи проблеми. То би коштало негде 560 милиона лева (280 милиона евра) који ће бити обезбеђени из буџета и из европских програма. Виртуелне учионице и лабораторије, национални систем онлајн испита и спољног оцењивања, електронска помагала интерактивне садржине за све општеобразовне предмете – све је то део конкретике која мора постати стварност до 2020. године.

„Расте једна нова скроз дигитална генерација. Деца очекују од нас мултимедијске ресурсе и ми морамо да им то обезбедимо – каже Орлин Кузов, ИКТ експерт из МОН. - Ако то не учинимо, они губе везу са образовним процесом, он није довољно атрактиван за њих, они га чак и не разумеју. Не кажем да уџбеници на папиру треба да нестану већ сутра, јер је то процес који ће трајати. Негде 2020. планирамо да пређемо у целини на електронско образовање. Добра вест је да се доста издавачких кућа већ оријентише у том правцу и поред уџбеника на папиру издаје и мултимедијска помагала. Намеравамо да их охрабримо да се држе овог тренда.“

Како изгледа домаће образовање са тачке гледишта бизниса и како се он укључује у решавање постојећих проблема? Према представницима IT сектора, млади људи нису довољно информисани о могућностима каријерног развоја у тој перспективној бранши, где је незапосленост 0 одсто, а просечна плата у прошлој години износила је 2.500 лева (1.250 евра). Они сматрају такође да нема довољно предавача за информационе и комуникационе технологије, а материјална база није довољно модерна.

„Образовне институције треба да науче своје ђаке и студенте како да размишљају. Нараштај треба да се припреми да размишља, да буде креативан, иновативан, а не да их затрпавају информацијом, ако се већ зна да је можемо добити тек једним кликом на Интернету - каже Елена Маринова, члан Управног одбора БАИТ и председник компаније Мусала Софт. - IT су слабо заступљене у наставним програмима. Истини за вољу, постоје неки часови информационих технологија, али су они прилично закаснели. Требало би да се први кораци чине још у дечјем обданишту. А можда је већи проблем у томе што се код свих осталих предмета IT технологије не користе на начин на који се то масовно ради у свету који је лак и доступан. Није потребно да поново откривамо топлу воду, имамо добре примере које можемо да позајмљујемо. Постоје невероватно интересантне едукативне игрице да би се подстакло дечје интересовање. То би имало веома позитиван ефекат за државу у наредним годинама.“

Електронско образовање елиминише дискриминацију и чини обуку доступном, категорични су представници IT бизниса код нас. Због недостатка стручног кадра последњих неколико година саме компаније су покренуле преко 30-40 образовних иницијатива међу којима је и изградња IT академија. Како ће масовна примена информационих и комуникационих технологија у образовању резултирати економским растом државе?

„То су компаније које послују на међународним тржиштима, са високом додатом вредношћу, тј. уплаћујемо доста новца у државну касу – појашњава Елена Маринова. - То води већем буџету за јавне трошкове - инфраструктуру, здравство, чак за пензије наших бака и деда, и наравно – за образовање које ће поново завртети точак.“

Превела: Катарина Манолова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пиво из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра точиће се на фесту у Бургасу

Дугоочекивани догађај - Metalhead Beer Fest одржава се у Бургасу 20. и 21. јула у парку Минералне бање, у насељу Ветрен. Укупно 19 елитних пивара из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра представиће своје производе на петом издању..

објављено 20.7.24. 11.15

Бугарима из Цариброда потребан посебан гранични прелаз да би на време стигли на посао у Софију

На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе..

објављено 19.7.24. 13.00

Општине Белоградчик и Књажевац организују традиционални гранични сабор

У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори највећег међународног сабора на Балкану су општине Белоградчик (Бугарска) и Књажевац (Србија), јавља..

објављено 19.7.24. 10.46