„Живи затварају очи мртвма. Мртви отварају очи живима” – ова древна мудрост, коју Георги Марков спомиње у својим „Репортажама у одсуству”, може се прочитати с леве стране споменика који је рад скулптора Денка Денкова. Средства за подизање монумента су лична донација светски познатог хирурга дра Георгија Лазарова, који је емигрирао из Бугарске 1969. године. Др Лазаров је приликом отварања нагласио да књижевна дела Георгија Маркова треба да се изучавају у уџбеницима књижевности поред дела Христа Ботева.

Георги Марков решио је да напусти домовину пошто је његов комад „Ја сам био он“ цензурисан, а премијера одложена. Усталио се у Лондону, одакле је био сарадник Би Би Сија,  Дојче велеа и Слободне Европе.

Од 1975. до 1978. године Марков пише своје "Репортаже у одсуству", које приказују у пуној светлости живот у социјалистичкој Бугарској. Оне се сваке недеље емитују као радио приче на таласима Слободне Европе и пуне су критика на адресу социјалистичког поретка и комунистичког вође Тодора Живкова. Претпоставља се да су управо те репортаже узроковале његово убиство. 7. септембра, на рођендан Тодора Живкова, на писца-дисидента извршен је атентат код моста Ватерло. Непознато лице уболо га је кишобраном из којег је у његово тело испаљена метална куглица пуна отровног рицинуса. Георги Марков умире 11. септембра.                                  

Превела: Катарина Манолова