Пут је прођен
Тужни залазак сунца крвари над шумом као отворена рана.
Сребрна пена по лишћу, одзвања тужним жамором.
Уморни дан гасне, јеца ветар – заувек збогом!
Спушта се сутон, његов тамни вео покрива тихе, беле стазе.
Свако има свој пут, сваки пут жури и тражи човека…
И ја сам некад омиљени пут имао, и ја сам некад свој пут имао!
Још корак до краја! Ово је крај пута, ово је крај…
Шта ће бити са мном, не знам, али не верујем да ћу опет кренути на пут!
Ако изгубиш веру – изгубио си све!“
Иако се његова поезија користи за агитацију, Пењо Пенев никада није писао стихове по наруџбини. Доживео је беспослицу, сиромаштво, беспарицу, завист, доушништво и непризнање, и најзад је изгубио веру. И кренуо путем својих кумира Мајаковског и Јесењина, јер попут њих није себи налазио места у својој епохи. То схватају само прави песници. У Тонском архиву Бугарског националног радија чува се снимак Стефана Цанева:
„Песник има једног бога - истину, једног господара – то је Његово Величанство Народ, једног судију – своју савест. Када су покушали да га поколебају и да му одузму та три света начела, Пењо Пенев је пожелео да се самоубије, да би доказао своју правост. Ја не могу да заборавим тај стравични априлски дан пре 29. година. Тада смо ми – двадесетогодишњаци, инспирисани и самоуверени дерани – одједном схватили да поезија није лепа сујетна игра. Тога дана смо болно схватили да је поезија игра на живот и смрт. Не постоје друга времена, не постоје различита времена. И данас свако ко се дохвати пера треба да о томе зна унапред. Треба да је спреман да животом плати за истину о којој пише. Поезија и истина немају друге залоге. Без те смртне залоге и најталентованије песништво је талентована фалсификација.“
Превод: Александра Ливен
Ирина у филму „Дуван“ , Жана у филму „Инспектор и ноћ“, Лиза у филму „Крадљивац бресака“, Ана у филму „Карамбол“, Тинка у филму „Момак одлази“... Она има преко 50 улога у филмовима, али је увек тврдела да је њена права пасија - позориште. А у свету..
9. фебруара 1999. године су у Бенгазију либијске власти ухапсиле на десетине здравствених радника међу којима су била и 23 Бугара. Неколико дана касније већина њих је ослобођена. У притвору су остали медицинске сестре Кристијана Влчева, Насја Ненова,..
Тодор Живков је рођен 7. септембра 1911. године у селу Правец, близу Ботевграда. Године 1929. постаје члан Савеза бугарске комунистичке омладине (БКМС), а 1932. члан Бугарске радничке партије (комунисти). 1948. године, на Петом конгресу странке која је..
Променљиво облачно
Претежно облачно