Програмер, однедавно предузетник и... сањар - тако себе описује 19-годишњи Љубомир Јанчев, који је недавно изашао као победник у европском такмичењу „eSkills awards 2014“ у категорији „Young Digital Talent“. Награда – једнодневна посета уреду Cisco-а у Милану и састанак са топ менаџерима компаније додељена му је за пројекат „Компјутерска анализа имунохистохемијских приказа“. На том пројекту Љубо је радио заједно са научницима са Медицинског факултета Универзитета у Хирошими. Његов допринос је у разради софтвера који ради прецизну анализу приказа ткива истраженог помоћу метода имунохистохемије. То ће помоћи лекарима у процесу дијагностицирања различитих обољења.

Млади програмер каже да је шифру програма поставио на интернет и тако је он сада доступан свима. Разлог је: „такво знање о медицини треба ширити на све могуће начине“. Љубо је јавности постао познат пре две године када је победио на националном такмичењу „Млади талeнти“ са другим једним пројектом - „Модерним управником куће“, који се зове још „Мелиса“. То је иновативни систем аутоматског управљања различитим кућним апаратима. Тренутно он је у фокусу његове нове пословне иницијативе, макар и донекле модификоване.

„Пошто тржиште још није готово да тако нешто прихвати, решили смо да разрадимо само један управљач, тај за клима уређај, који смо такође назвали „Мелиса“ - појашњава млади проналазач - „Мелиса може „да упамти“ када се враћаш с посла, каква ти температура прија. Рецимо она „зна“ да у одређеном временском интервалу ниси код куће и тада неће одржавати температуру од 25 степени коју би иначе желео. С једне стране није потребно да искључиш грејање, услед чега би се зидови охладили, с друге стране „Мелиса“ спушта температуру у собама и тако доприноси енергетској ефикасности. Поред тога пребацује климу у мању брзину. Клима је попут аутомобила. Ако га пребрзо возимо, он пуно троши и обрнуто. Исто се односи и на клима уређаје.“

Љубо тврди да „Мелиса“ смањује потрошњу струје за 25 одсто. За овај уређај интересовање показују домаћи дистрибутери клима уређаја. „Има изгледа да закључимо посао са неким од највећих трговаца беле и црне технике у Турској“, с разлогом се радује он. Поред тога тренутно се бави стварањем мобилних апликација за елитне локале широм наше земље.

„Кроз руке су ми прошли многи пројекти, неки су били социјални, други – технолошки – додаје Љубо. – Пре око девет месеци почели смо рад на једном уређају који прати предмете и на тај начин спречава узнемирено трагање за стварчицом која нам је у датом тренутку потребна, а не можемо се присетити где смо је оставили. Ова минијатурна справа може да стане у новчаник. Ако је заборавиш, у тренутку када се од ње удаљиш, по унапред задатој вредности раздаљине између 0 и 60 метара, телефон ће те одмах опоменути.“

Упркос свом младалачком узрасту (Љубо има тек 19 година) и томе што је тек на првој години студија на Новом бугарском универзитету, смер „Информационе технологије“, он је већ радио као предавач програмерства на Софтверској Телерик академији. Повремено држи предавања и на новом Софтверском универзитету Светлина Накова. „Схватам себе као прагматичара“, каже он и убеђен је да има још пуно тога научити. Између осталог варницу интересовања за програмерство код њега је запалила његова прва учитељица информатике, када је био ђак првак. „На почетку уопште нисам био добар. На првом такмичењу у другом разреду освојио сам 18 од 300 могућих поена. Временом сам напредовао. Када сам се посебно фокусирао на програмерство све је кренуло на боље“, сећа се Љубо. Предузетнички дух је наследио од родитеља који се већ годинама баве властитим бизнисом. Од теквондо вежби и упутства тренера је научио како да васпита лидерски карактер као и способност и одговорност одлучивања.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива Љубомира Јанчева