После америчке инвазије 2003. г. и пада Садама Хусеина, Ирак није успео да поново успостави безбедност у својим већим градовима. Влада у Багдаду – којом скоро у потпуности доминирају Садамови противници, допустила је безброј грешака како у погледу мањина, тако и према сунитима који су већина. У покрајинама које су и даље лојалне Садаму и супротстављају се влади су се појавиле клице реваншизма, дошло је до репресалија и бројних противречности. 2012. г. у западним покрајинама и пре свега у Анбару, сунити су се побунили против управљања премијера Нурија ал Маликија, који је недавно, због немира око Исламска државе у Ираку и Леванту (ИДИЛ), био приморан да поднесе оставку. Због грешака у његовом управљању од 2006. поједини аналитичари сматрају да су се неједнакост и репресалије претвориле у катализатор радикалних групација.

Међу екстремистичким организацијама које су настале после 2003. године под окриљем Ал Каиде, пажњу привлачи ИДИЛ која је формирана као милитарна група Ал Каиде, али под новим називом – Исламска држава у Ираку и Леванту, пошто је њен лидер Абу Бакр ел Багдади провидео могућност проширити грађански рат и на територији Сирије.

Од августа курдске снаге Ирачког Курдистана – пешмерзи борци, бране линију фронта код Киркука, Гуваира и Макмура. Они пате од мањка оружја и не уживају снажну међународну подршку која би им помогла да истисну припаднике ИДИЛ-а из палог Мосула – другог по величини ирачког града. Управо у Мосулу Исламска држава црпи снаге, јер су се огромне количине новца и оружја ирачке армије нашле у њеним рукама. Са данашњим даном курдске јединице су најактивнија борбена снага која је стала на пут ИДИЛ-а у Ираку.

Новинари Руслан Трад и Георги Тотев су посетили линију фронта код Макмура и Гуваира у покушају сазнати из прве руке шта се тамо дешава.

Каква је ситуација тамо? Како огроман ток избеглица утиче на безбедност Курдистана?

На ова питања одговара Руслан Трад:

„У Ербилу конфликт се не осећа, али чим напустите центар видећете прве војне пунктове и тамо је ситуација већ различитија, осећа се повећање степена безбедности. Али је сам центар – куцајуће срце које Курди настоје да претворе у модеран град, у право средиште будуће државе Ирачки Курдистан. У Ербилу се налазе и седишта многих међународних фирми. Али око града ствари изгледају другачије. Тамо су формирана три фронта. Најближи је у правцу Мосула, где смо провели ноћ заједно са пешмерзима. Били смо у Макмуру и Зумари Абдали, 50 километара од Мосула. Тамо је већ прави фронт.“

Да ли кампања владиних снага остварује бар неке успехе у борби против ИДИЛ-а?

„Из разговора са командантима пешмерга је постало јасно да они верују у свој успех, мада су свесни да је он тешко остварљив. Сматрају да без међународних сила, а наиме САД и испорука наоружања, Ербил ће пасти у руке Исламске државе. Тренутно нема пуно разлога за радост, јер многи схватају да је данас ИДИЛ преокупиран основно Сиријом и курдским градом Кобане тамо, али чим забележи неки напредак, одмах ће се латити Ербила и Киркука, где су и најтежи окршаји у Ираку. Опште узев тамо сваког сата долази до спорадичних пуцњава и сукоба, што значи да ИДИЛ није одустао од идеје затегнути обруч око Ербила, али је ипак Сирија и даље његова главна мета.“

С тим у вези, да ли се могу сматрати успешним ваздушни удари предвођени САД?

„Сигурно је да ти ваздушни удари нису довољни. Врло често они гађају тамо где нема никога – празне амбаре које користи Исламска држава. Према пешмерзима, потребна је и копнена интервенција или бар јачање курдских јединица. У ствари, тренутно имамо фронт који се не премешта, нити на исток, нити на запад, у правцу Мосула и једино захваљујући ваздушним ударима ИДИЛ није кренуо да осваја Ербил.“

Превод: Александра Ливен