Година је 1961. Десило се нешто што је заувек преокренуло историју 20. века – у свемир је полетела ракета која је на свом врху носила капсулу „Восток 1“ у којој се налазио Јуриј Гагарин. Човек који је први видео Земљу из свемира. Већ исте године он је посетио Бугарску где га је народ дочекао са огромним усхићењем. Свакако, указане су му и највише државне почасти и то лично од стране првог секретара Централног комитета Бугарске комунистичке партије Тодора Живкова.
„Драги Јурију Алексејевичу Гагарину, за нас, Бугаре, данас је необично срећан дан. Вест о вашем доласку на бугарску земљу дубоко је узбудила мало и велико у свим нашим градовима и селима. Ви сте у име мира и за благовање целог човечанства извели легендарни подвиг. Велико дело, које изазива усхићење и учи нас да се поносимо снагом човека свугде на планети. Ваше је име постало блиско и драго сваком бугарском срцу. Дозволите ми, драги Јурију Алексејевичу, да Вас у име Централног комитета Бугарске комунистичке партије, президијума Народног собрања и Министарског савета Народне Републике Бугарске, у име целог нашег народа срдачно поздравим поводом вашег доласка у нашу отаџбину. Поздрављајући вас ми поздрављамо и славне раднике совјетске науке и технике, на хиљаде совјетских научника стручњака који су у условима совјетске власти и са позиција марксистичко-лењинистичког материјалистичког учења, претекли науку и технику капиталистичког друштва, успешно овладали и најдубље тајне природе и предају у службу човечанству њене неисцрпне силе, стварајући услове за постепени продор човека у непознате просторе Васионе.“
Гагарин је избран између шест пилота који су се припремали за први лет у свемир. 12. априла 1961. г. у 9 часова и 7 минута по локалном времену полетео је са Бајконура и „Востоком 1“ направио круг око Земље. 108 звезданих минута у животу Гагарина, а и целог човечанства, који су га претворили у најпознатијег човека на планети. Неколико минута пре лета Гагарин је рекао да му цео живот личи на један диван тренутак и све што је доживео и учинио пре, доживљено је и у учињено ради овог тренутка.
„Бити први у космосу, ући у невиђени двобој с природом. Може ли човек да има сан већи од овог?“ – казао је он. А након два дана на стотине хиљада људи га је дочекало на спонтаном митингу на Црвеном тргу у Москви. Месец дана касније почео је и његов обилазак преко 30 држава света. Прва ј била Чехословачка, а друга – Бугарска, где је посетио више градова. Био је и гост тада новоотворене 138. софијске школе која је већ носила његово име. У дворишту је засадио бор и тиме ставио почетак такозване „Алеје космонаута“. Пет година касније он се поново вратио ту. После њега гости школе су били и други космонаути – Павел Попович, Валентина Терешкова, Николај Рукавишников и бугарски космонаута Георги Иванов. То је само мали део имена великих личности које су дочекали ученици 138. школе, која после промена носи име историчара Васила Златарског.
Успешни лет Јурија Гагарина је трећи велики успех Совјетског савеза у његовој космичкој трци са САД. Пре тога је лансиран први вештачки сателит, а послато је у свемир и прво живо биће – пас Лајка. Американци су надокнадили своје заостајање тек са четвртог покушаја пошто је Нил Армстронг постао први човек који је ступио на тло Месеца.
Као део „социјалистичког блока“ Бугарска се такође укључила у свемирске програме својим изумима и апаратуром, као и специјалном храном. У ствари ми смо постали трећа држава у свету која производи храну за космонауте, на чијем је менију чак и наше чувено кисело млеко. Изумитељи космичких ђаконија су научници Бугарске академије наука, који су међутим убеђени да се те намирнице могу користити и у случају великих хаварија и евентуалних ратова. После распада Совјетског савеза и слабљења социјалистичког блока, Бугарска је наставила сарадњу са појединим земљама у циљу развоја космичких технологија. Али није била у стању да искористи свој велики потенцијал у сфери космичке физике, трансфера аерокосмичких технологија, апаратуре и система, јер због мањка средстава за чланарину све до ове године није била члан Европске свемирске агенције. Било како било, наши научници већ скоро пола века – од 1969. године раде у области космичких технологија. А годину дана раније – 1968., први човек који је полетео у свемир – Јуриј Гагарин, погинуо је у трениг лету ловцем МиГ-15УТИ... И сада поново посматра Земљу из свемира.
Превод: Александра Ливен
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..