Има музичара који остављају важан траг у историји. Један од њих, о коме ћемо увек носити најтоплија осећања, јесте Вили Казасјан. Он је не само знатно допринео развоју бугарске музике, већ је имао и невероватан смисао за хумор и велику харизму. Високо образовање завршио је на Високом машинско-техничком институту, али џез-музика заузима важније место у његовом животу и одређује му пут до краја живота. Био је композитор и аранжер, а најпознатији бугарски фестивали и музичка такмичења везани су за његово име. Вилија Казасјана ћемо памтити по његовој најважнијој улози на музичкој сцени – оне диригента Биг бенда БНР.

Вили Казасјан је аутор дечјих песама, филмске музике, музике за позоришне представе, телевизијских и радијских мјузикала. На самом почетку своје каријере као музичара 50-их година минулог века наступао је као пијаниста оркестра "Џез младих". Али његова највећа музичка љубав остао је Биг бенд БНР. Ево шта је 2000. године рекао незаборавни музичар, снимак је из тонског архива БНР:

"40 година сам на радију. Отприлике пре толико времена формиран је и Биг бенд. Неколико генерација прошло је кроз овај састав. Скоро и не познајем афирмисане музичаре, поготово из блиске прошлости, који нису свирали тамо. То је једна невероватна школа за све који желе да постану професионалци. По мени, да би човек постао прави инструменталиста бенда, он мора да је бар две године свирао у њему. Прилагођава се и потпуно уклапа у састав. Имам осећај да сам сав свој живот провео на БНР. Искуство које сам у том периоду стекао у медију се ничим не може заменити."

По окончању активног рада са бендом БНР, Вили Казасјан је 1998. г. основао свој "Вили Казасјан Бенд".

"Биг бенд не може свирати све – рекао је Вили Казасјан. - Он се може развијати само ако изводи озбиљну, џез музику. Истина је да такав музички састав у Бугарској не може себи приуштити луксуз да свира само џез, јер нема довољно могућности за наступе. Тако да је сасвим природно да он има и друге функције. Биг бенд "стоји сасвим стабилно" у озбиљној институцији као што је Национални радио која има могућност за емитовање и продуцирање."

Ћерка великог музичара - Хилда Казасјан је кренула стопама свог оца. Али, како каже певачица, њеном оцу је требало доста времена да би се уверио да она има квалитете који су потребни за сцену.

По чему памти свог оца?

"Ја га не памтим. Једноставно он је део мене, у мени живи атмосфера коју ми је пренео, а то је онај тако пријатан осећај музике у свим њеним нијансама и у свој њеној лепоти. Научио ме да имам другачији поглед на свет и мислим да смо сви ми који имамо тај различитији поглед на свет много срећнији. Бескрајно сам му захвална на свему што ме научио. И зато у срцу не носим успомене о њему, већ сва знања која сам од њега стекла и која су непролазна. Имао је тако снажну жељу за животом, за музиком. Другог таквог човека до сада нисам срела", рекла је Хилда Казасјан.

Године 2005. БНР је Вилију Казасјану уручио своје највеће одликовање - награду "Сирак Скитник" за велики допринос националном медију.

Превод: Албена Џерманова