Навршиле су се две деценије од оснивања женске фолклорне формације „Драгостинфолк“. Тим поводом она је одржала концерт на Националној музичкој школи „Љубомир Пипков“ у Софији. Велика концертна сала није била довољна да у њу стану сви фанови састава.

Формацију „Драгостинфолк“ основао је познати бугарски композитор Стефан Драгостинов, а њено име садржи део његовог презимена и назив музике коју он ствара. Стефан Драгостинов је аутор свих песама и обрада на репертоару састава. Мелодије су из различитих фолклорних подручја Бугарске и представљају богатство наше народне музике. Од свог стварања до данас формација је снимила 11 компакт-дискова укупног трајања преко 700 минута. На омотима свих албума су слике познатих наших мајстора кичице - Бориса Георгијева, Васила Стоилова, Владимира Димитрова, Ивана Мрквичке и др.

Ове снимке емитују бројне радио-станице широм света и на водећим местима су на топ-листама. Први наступи формације били су 1994. г. у Мађарској и Словачкој. А 1998. угледно британско издање „Classic CD“ је на прво место рангирало компакт-диск „A Love Story“ („Љубавна прича“) – због савременог звука и неоспорног професионализма извођачица.

Године 2011. БНР је изабрао формацију „Драгостинфолк“ за представника Бугарске на међународном такмичењу „Нек народи певају“ (Let the Peoples Sing) у организацији Европске радиодифузне уније и Би-Би-Сија. Тамо је она освојила друго место. Формација „Драгостинфолк“ је имала концерте у Немачкој, Аустрији, Русији, Чешкој, Србији, Словачкој итд. Бројни и значајни су и лични успеси Стефана Драгостинова. Добитник је првих награда на угледним међународним такмичењима композитора, а на већини њих био је први Бугарин који је својим оригиналним делом освојио признање. Проф. Драгостинов предаје на Новом бугарском универзитету у Софији. Са тог универзитета, као и са Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ су и најмлађи чланови формације „Драгостинфолк“. За празнични концерт саставу су се придружиле две певачице квартета „Славуј“ – Светла Караџова и Вања Вакари, а са њим је наступио и познати перкусиониста Стојан Јанкулов.

Превод: Албена Џерманова