Корупција је у Бугарској током 2013-2014. године достигла највиши ниво у протеклих 15 година, то су показали подаци 11. извештаја о корупцији Центра за демократске студије који је био израђен у склопу Иницијативе за развој и интегритет у југоисточној Европи. Извештај је први пут обухватио 9 балканских земаља: Бугарску, Хрватску, Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Македонију, Црну Гору, Србију и Турску.

Подаци изнети у извештају показују да Бугарска заузима треће место по корумпираности (29 одсто), иза Црне Горе (31 одсто) и Албаније (39 одсто), а најмање мита државним службеницима су давали у Турској и Хрватској (8-9 одсто). Али чак и ови, најнижи нивои корупције су далеко изнад просека ЕУ, тј. корумпираност је широко заступљена појава на Балкану. 2014. године, поред Корпоративне трговинске банке која је пала под стечај, грађани су постали сведоци колико су бесрамно корумпирани високо позиционирани званичници, међу којима су били и представници органа за спровођење закона: Тужилаштва, Финансијске обавештајне службе, Бугарске народне банке.

Које информације нам пружа ова слика?

На ово питање је за Радио Бугарска одговорио Руслан Стефанов, шеф Економског програма Центра за демократске студије:

"Она нам показује да је "безвременост" у последње две политичке године довела до наглог повећања нивоа корупције у администрацији. Тренутно је Бугарска достигла највиши ниво корумпираности икад забележен од стране Система за мониторинг корупције у Бугарској од 1999. до данас – забележено је скоро 160.000 случајева давања мита месечно, што указује на велике пропусте у системима за борбу против корупције код нас, као и на то да је врх државе такође корумпиран. Када бацимо поглед на стање у земљама југоисточне Европе у периоду од 2001. до 2014. године Бугарска опет није на завидном нивоу пошто је на истој разини као остале земље западног Балкана које нису чланице ЕУ. По распрострањености корупције Бугарска је у горем положају него Хрватска која је иначе најновија чланица Уније. Добра вест је да Бугарска, у поређењу са осталим земљама западног Балкана, има знатно транспарентнији систем управљања, укључујући формирање буџета и контролни систем. Бугари имају оштрији став према корумпираности као "друштвеном злу", у задње време је нетрпељивост према корупцији достигла свој врхунац. Дакле, што се тиче препознавања корупције као једног од кључних проблема у бугарском друштву, Бугарска је заузела позицију која се увелико поклапа са оном ЕУ."

Чињеница да је Румунија постигла боље резултате у борби против корупције од Бугарске, не значи да наша земља заостаје у том погледу, рекао је Стефанов. По његовим речима, то су нормални политички циклуси. "Раније је и Бугарска заузимала боље позиције, а слободно могу рећи да када је реч о корупцији, Бугарска и Румунија имају сличне проблеме. Као што је случај са другим земљама централне Европе – Словачком, Чешком и Пољском, ни Бугарска и Румунија нису имуне на корупцију. Разлика између Софије и Букурешта је да код нас није изречена нити једна осуђујућа пресуда у врху власти. Али модел који се примењује у Румунији, Хрватској и Словенији, а реч је о интегрисаном систему независне истраге о оптужбама за корупцију међу високим функционерима, показао нам је да и Бугарска би могла да напредује у том правцу. Код нас још увек не постоји такав систем, али је врло могуће да се ускоро уведе, пошто ће и Европска комисија вршити притисак на Бугарску да би изградила сличну јединствену структуру рекао је аналитичар:

"У Бугарској је већа транспарентност обезбедила бољи увид јавности у случајеве Корпоративне трговинске банке и спољног притиска у вези са пројектом изградње гасовода Јужни ток. Бугарски грађани су били много боље информисани о тим питањима, упркос покушајима заташкавања информација путем контролисаних медија. Али ипак, до пре десетак година не бисмо ни сазнали шта се дешава."

По речима Руслана Стефанова, корупција и политичка нестабилност су у обостраној зависности, а корумпираност је систематски и тежак проблем који је постојао и пре демократских промена 1989. године. Нада да ће се ишта променити је опет у политици, у демократском систему грађанских партија, као и у могућности да се на сваке четири године мења политичка елита, те да на власт дођу лидери који ће извести земљу из зачараног круга.

Руслан Стефанов је нагласио да очекује да ће у новом извештају ЕК о напретку Бугарске у области правосуђа и унутрашњих послова бити наведено одсуство реалног напретка у борби против корупције. Али упркос томе ЕК ће кабинету Борисова дати шансу да понуди платформу за израду коначног решења проблема.

"До решења најтежих питања везаних за корупцију увек се долазило уз заједничке напоре локалних снага. За изналажење трајног решења на нивоу државе најзаинтересованији су људи који живе у Бугарској и који се свакодневно суочавају с тим проблемом", рекао је Руслан Стефанов.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова