Заборавите Јужни ток! Москва /алијас Путин/ је једнострано ставила крст на пројекат. Али ми ћемо се апстраховати од тог пројекта да бисмо сагледали ситуацију без њега. А она је изванредно динамична. У Бриселу су се одједном пробудили и на састанку министара енергетике изјавили да је интерконекција гасних система Бугарске и Грчке основни приоритет, у том броју и у погледу финансирања. Три државе – Бугарска, Румунија и Грчка – ће градити Вертикални коридор за гасно повезивање као алтернативна „Јужном току“, којим ће се испоручивати од 3 до 5 милијарди кубних метара гаса годишње. Напајаће се једино из грчког терминала за укапљени гас у Ревитуси капацитета од 5 милијарди кубних метара. Други извор је планирани Трансјадрански гасовод који ће од 2019. г. транспортовати азерски гас из каспијског налазишта Шах Дениз 2 за Турску, Бугарску, Грчку, Албанију и Италију. Овако ствари изгледају некако конкретније.

Али ипак, где је Бугарска у том балканском гасном гамбиту? У шаху гамбит је назив отварања у којем једна страна жртвује фигуру, а друга прима или одбија ту жртву. У гасном гамбиту Бугарска у име европских правила Трећег енергетског пакета жртвује корист /доказану или не/ од изградње „Јужног тока“. По свему судећи, жртва је примљена и ми више нисмо сами у борби за енергетску независност и диверзификацију, с обзиром на већ наведене опције. Али то није све.

Тренутно у Бугарској постоје мала налазишта из којих добијамо 360 милиона кубних метара гаса, што је и једна трећина годишњих потреба земље. Током 2014. је доказано да у налазиштима јужно и северно од Централног дела Старе планине постоје залихе од око 22 милијарде кубних метара гаса. Планира се да њихова екстракција започне већ идуће године, како би у 2016. г. властита производња достигла милијарду и по кубних метара. Тако ће, иако скромном производњом, Бугарска задовољавати сама око 50 одсто своје такође скромне за сада потрошње од 3 милијарде кубних метара годишње.

Ове године компанија OMV је информисала своје акционаре да залихе гаса у бугарској акваторијуму Црног мора вероватно износе око 100 милијарди кубних метара. Уколико тај капацитет буде доказан из OMV-ја тврде да екстракција може да започне већ 2017. г. Да ли је премијер Борисов мислио управо на то када је изјавио да једнога дана можемо чак да извозимо гас?

2012. г. држава је дала 35-годишњу лиценцу америчкој компанији Тrans Atlantic Petroleum за вађење 10 милијарди кубних метара гаса у северној Бугарској, која међутим још увек није искоришћена јер су посланици у збрци око протеста становништва против гаса из шкриљаца де факто ставили ембарго и на добијање конвенционалног гаса. А у међувремену је „еколошка“ Немачка на време укинула ембарго на гас из шкриљаца. И зашто да не?!

Трећа компонента гасне слагалице је укапљени гас. Због руског „цевног“ лобија код нас је то агрегатно стање табу тема. И поред чињенице да је и гас у цевима такође укапљен. Али су гасоводи стратешке дугорочне инсталације које коштају на десетине милијарди долара. А то је „добар залогај“! Интерконекције су, можемо рећи, тактичка диверзификацијска могућност за релативну енергетску независност. Ако терминали за укапљени гас постоје, он се практично може испоручивати из целог света по тржишним, тојест конкурентним ценама. Поменули смо грчки терминал у Ревитуси. Таквих инсталација у Европи има двадесетак и њихов укупни капацитет је 210 милијарди кубних метара годишње. А Европа користи 150 милијарди!

Код нас на Црном мору за сада такав терминал није потребан, јер Турска не дозвољава прелазак танкера за укапљени гас кроз Босфор. За нафтне нема проблема, као да они нису ризични. Русија извози укапљени гас, али не и за нас. И зашто би! Кавала и Александруполис на Егејском мору међутим се налазе свега стотинак километара од бугарске границе. Ако се тамо заједнички изграде овакви терминали, то ће бити једнако њиховој изградњи на Црном мору. И тада гас неће коштати 400 долара за 1.000 кубних метара, већ дупло мање и биће нам гарантован. То ће бити од користи не само за Бугарску, него и за Србију, па чак и за Мађарску и Словачку. Мислим да је већ више-мање јасно где смо ми у овој игри. Једино што преостаје јесте пронаћи некога ко ће је играти у име интереса свих.

Превод: Александра Ливен