У Речнику бугарског језика пише да „компромис“ значи споразум с ким, постигнут узајамним уступцима. Компромис се трајно настанио у бугарској политичкој лексици и остаће тамо још дуго. Захваљујући узајамним уступцима формирана је и последња влада – десноцентристичка са левичарским елементима. Чланови владе су представници деснице из ГЕРБ-а и Реформаторског блока и из левичарске партије АБВ. Парламентарној подршци влади додају се и гласови Патриотског фронта.
„Питање је у којој су мери узајамни уступци допустиви са тачке гледишта политичке логике и морала, а с друге стране, у којој су мери они оправдани – да ли доносе корист како партијама, тако и земљи“, каже у интервјуу за Радио Бугарска доцент Данијел Смилов из Центра за либералне стратегије.
По њему, из Патриотског фронта су „ушли“ у веома јаку серију кандидатура и потеза за које се може рећи да воде до недопустивих компромиса. Три недеље из Патриотског фронта су претили да ће повући подршку влади због именовања Орхана Исмаилова за заменика министра одбране и Веселина Пенева за обласног управника Софије. Двојицу је номиновала Народна партија „Слобода и достојанство“, која је део Реформаторског блока. Негативан однос Патриотског фронта према поменутој партији и њеним номинацијама заснива се на чињеници, да су исту формирали бивши чланови Покрета за права и слободе.
„Кад би показала да је спремна на уступак, владајућа гарнитура би се дискредитовала, али је она успела да избегне пад. Међутим, сада је спремна на уступак у вези са укидањем вести на турском језику са програмске шеме БНТ-а 1 - каже Данијел Смилов. - Допустиви компромиси су ти који не крше главне принципе демократије. Наравно, могу да постоје различити ставови о томе која би политика морала бити приоритетна – рецимо пореска или социјална. У парламентарној демократији са коалиционом владом компромиси су не само допустиви, већ и обавезни и нужно потребни. Обелодањено је да се Реформаторски блок договорио са Патриотским фронтом да ће добити његову подршку стварању парламентарне комисије за истрагу веза између политике, медија, економије и олигарха под насловом „Ко?“, заузврат укидања вести на турском језику. Тачно је да је таква комисија итекако потребна, али оправдани компромис на првом месту мора бити допустив. А овај није. Зато је потребно још разговора уз активно учешће ГЕРБ-а. Комисија која би истраживала спрегу политичке, економске, медијске и судске власти од кључног је значаја и она је једна од политика које би оправдале остајање актуелне коалиције на власти.
Који би био оправдани компромис? Јасно је да се четири владајуће формације доста међусобно разликују. Многи њихови бирачи тешко прихватају овакву коалицију. Онда, како влада може да своје присталице убеди да су сви начињени компромиси неопходни? И ту већ долази програм управљања. За шта се ова влада залаже? Да ли се обећавају реформе? Потребан је јасан став о „Јужном току“, очекују се реформе судства и здравства, образовања, администрације итд. То су неке од најважнијих ствари – политике и реформе, које би актуелну коалицију претвориле не само у допустив, већ и у оправдани компромис. За све је то потребно пуно рада, а неопходни су и снажан притисак и подршка грађана.“
Превод: Албена Џерманова
Лидер коалиције ГЕРБ-СДС, која је однела победу на парламентарним изборима у Бугарској 27. октобра, Бојко Борисов, најавио је да се повлачи из трке за место премијера. На конференцији за медије у седишту странке, Борисов је позвао коалицију..
На отварању данашњег заседања европских посланика у Стразбуру, Европски парламент ће поново позвати на пријем Бугарске и Румуније и пуноправно чланство у Шенгену. Из саопштења о дневном реду постаје јасно да ће ЕП размотрити ово питање заједно с ЕК...
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..