Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вања Велкова и њена божићна изложба „Надахнути традицијом и лепотом“

БНР Новини
5
Вања Велкова (десно) на отварању изложбе

Вања Велкова је рођена у Пловдиву, једном од најлепших бугарских градова. Стицајем околности, она већ 20 година живи у Немачкој. Првобитно је боравила у Хамбургу, где је са својим колегама и родитељима деце основала бугарску недељну школу. Више од 10 година била је њен директор и залагала се да бугарска деца познају своју домовину, народ, историју и језик. Вања Велкова је такође један од оснивача Асоцијације бугарских школа у иностранству. Касније је своју каријеру наставила у Берлину, где предаје бугарски језик немачким студентима и уједно ради као дописник листа „Булгарија сега“ („Бугарска сада“) за Немачку, који се издаје у Чикагу (то је највећи бугарски недељник у иностранству који се дистрибуира првенствено у Чикагу и његовим предграђима, као и у неколико америчких савезних држава са већом бугарском заједницом).

И поред стресне и напорне свакодневице, Вања Велкова није прекинула везу са родним Пловдивом. Штавише, она је својим суграђанима направила диван божићни поклон, а то је изложба „Надахнути традицијом и лепотом“ која је приређена у Регионалном историјском музеју у граду. Овом приликом Вања Велкова је приказала своју личну колекцију аутентичних бугарских народних ношњи и накита. На изложби сија свом својом лепотом преко 20 ношњи из различитих крајева земље, узорци чипке и веза, као и аутентични предмети из свакодневног живота Бугара у 19. и 20. веку.

„Одрасла сам на селу код бака, тако да су ми сеоски начин живота и традиције блиски – прича Вања Велкова. - Прву ношњу сам добила, када сам била ученица гимназије. Моје интересовање се повећало неколико година касније када сам на екскурзији у граду Трјавна, централна Бугарска, у излогу једне продавнице видела лепу народну ношњу из тог краја. Одмах сам је купила и тако се пробудила моја страст. Већина народних ношњи које сам сакупила наследила сам од моје породице, друге су ми поклонили старији људи, а само мали део њих сам купила.“

На отварању изложбе „Надахнути традицијом и лепотом“ Вања Велкова је такође била обучена у народну ношњу из Дебарског краја, Македонија. Она је, међутим, рекла да је ова ношња нова и веома атрактивна, али не поседује лепоту и драж старинских ношњи приказаних на изложби, које су у потпуности ручно израђене према оригиналним традиционалним кројевима и украсима. Ево шта је Вања Велкова испричала о највреднијим експонатима у својој збирци:

„Народне ношње су из различитих етнографских области. Знам историју сваке од њих: која жена ју је носила, када је живела и шта је карактеристично за њу. Свака народна ношња је сама по себи уникатна и одише раскошом боја, облика и везова, али неке од њих су ми нарочито омиљене. Прва је из села Козаново, у близини Асеновграда. То је свадбена ношња моје баке која је израђена 1935. године. Она ју је сама саткала, сашила и исплела чипке. Кошуља је од белог платна, а горња одећа која се зове алаџа, израђена је од вуненог штофа на црвене пруге. На кецељи, око струка, налази се лепа памучна марамица са разнобојним пругама и богатом чипком. Моја бака је ову одећу носила само за велике празнике. Посебно ми се свиђа женска народна ношња из села Момина Бања, надомак града Хисарја, која је најстарија у мојој колекцији. То је ношња баке Мите, рођене 1870. године. Израђена је од памука и вуне и украшена шљокицама и перлицама, а кошуља је обрубљена црвеним концем, што је било типично за одећу и чипке из тог краја. Марама је један од најлепших делова и украса ове ношње. Израђена је од памучне тканине плаве боје и живописно украшена шивеном чипком „кене“, која је најфинија бугарска чипка. Некад су за израду ове чипке на иглу велике мајсторице користиле коњску длаку која јој даје еластичност и чврстоћу. Народну ношњу из села Бања добила сам од унуке баке Мите. Она је присуствовала отварању изложбе и била веома срећна што је у стакленом излогу видела прелепу ношњу своје баке.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: лична архива Вање Велкове




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45

Црвено вино, змајеви, медведи и фолклор – Делчево слави заједно са општинама са севера Грчке

Током предстојећег викенда црвено вино тeћи ће бесплатно са две сеоске чесме у Делчеву. Смештено под обронцима планине, ово сеоце које припада општини Гоце Делчев већ одавно се сврстало у туристичке атракције захваљујући својој древној архитектури и..

објављено 1.2.24. 07.35