Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1964. г.: Изабрана химна Бугарске

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Од Ослобођења од османског ропства 1878. г. па све до 1964. г. Бугарска је у неколико наврата мењала своју химну. За време Трећег бугарског царства песма „Шуми Марица“ је била национална химна, а последњи пут је као таква интонирана 1. јануара 1947. године. Између 1947. и 1950. за химну Бугарске је коришћена марша „Републико наша, здраво!“ 1949. истакнути наши песници Елисавета Багрјана, Никола Фурнаџијев и Младен Исајев су започели да пишу текст за нову химну - „Бугарско, драга“. Задатак је био ставити акценат на борбу Бугара за слободу и поштовање према свима који су за њу жртвовали своји живот. Рад на тексту и музици је потрајао током целе 1950. године и химна је први пут званично изведена 1951. године.


Бугарско драга, земљa хероја

неуздржљив и моћни је успон твој!
Нек заувек јача наш борбени савез
са великим братским народом Совјета!

Слава, републико наша слободна!
Стража мира несавитљива буди!
Враг када нападне наше тле родно,
У бој нас до победа храбро води!

Велико сунце Лењина и Стаљина
зрацима својим наш пут осветли.
Димитров за подвиг нам срца запали,
у борби и раду он нас удружи.

Градимо фабрике, отварамо руднике,
њиве широке заједно оремо.
За нашу драгу и дивну отаџбину
спремни смо да живот дамо!

Десет година касније због блискости текста и мелодије са онима совјетске химне, песник Георги Џагаров је предложио да песма „Мила Родино“ (Мила Домовино) постане нова химна Бугарске. То се званично десило 1964. године. У основи музике и текста је песма „Горда Стара Планина“, коју је Цветан Радославов написао 1885. године када је одлазио на ратиште. Реч је о Српско-бугарском рату из 1885. године који је Србија објавила Бугарској убог уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Онда је текст мењан неколико пута, а ево како је звучао све до 1990. године.


Горда Стара планина,

до ње се Дунав плави,

сунце Тракију огрева,

над Пирином пламти.

Мила домовино,

ти си земаљски рај,

твоја лепота, твоје очаровање,

ах, немају крај.

Пало је бораца безброј

За народ наш вољени.

Мајко, дај нам мушку силу

да пут свој наставимо!

Сложно, браћо Бугари!

С нама је Москва у миру и боју!

Партија велика води

нас победничком строју.

У комисији која је требало до одобри музику и текст химне био је и велики бугарски композитор Петко Стајнов. Он није био сагласан да та песма постане наша химна, јер је, по њему, мелодија јеврејска, тако да је брзо удаљен из састава комисије. Други истакнути домаћи композитор Добри Христов пак је бранио предлог, изјављујући да су и мелодије других песама позајмљене од страних образаца, али су и поред тога оне постале саставни део бугарске музичке ризнице. Химна је утврђена указом Президијума Народног собрања од 8. септембра 1964. г. и први пут је интонирана на свечаностима поводом националног празника 9. септембра.

Бугарска је једина држава социјалистичког блока чија химна садржи четворостих у којем се помиње Москва. После 10. новембра 1989. г. за време дебата о новом Уставу дато је и више предлога за нову химну. Чак и вратити „Шуми Марицу“ или одлучити се за песму која слави имена Светих Кирила и Методија „Корачај народе препорођени“, али је „Мила Родино“ (Мила Домовино) ипак опстала, али су брисане две последње строфе.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Влада Филипа Димитрова

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..

објављено 9.7.15. 13.39

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..

објављено 5.7.15. 10.10

1990. година: Време је наше

„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..

објављено 28.6.15. 10.30