Друштвена превирања у Бугарској током 2013. г. до којих је дошло услед два велика таласа протеста, била су и ове године значајна. У јавности се појавио трајни осећај не само политичке, већ и економске кризе.

За нешто мање од пет месеци бугарски грађани су два пута изашли на биралишта – 25. маја на изборима за посланике Европског парламента и 5. октобра на ванредним парламентарним изборима. Ко је добио, а ко изгубио? Нема сумње да је апсолутни губитник Бугарска социјалистичка партија (БСП). Она је доживела неуспехе на кормилу власти и из ње су иступиле утицајне личности које су прешле у релативно успешну до овог тренутка политичку формацију - странку АБВ. Поређења ради, у односу на парламентарне изборе у 2013. години, лева партија је изгубила 250 хиљада гласова, без обзира на то што су социолошка истраживања показала другачије. То значи да на декларативном нивоу постоји подршка симпатизера БСП, али на дан избора они остају код куће. Губитник је и друга велика партија – ГЕРБ, која и поред неуспеха левице, није побољшала своје изборне резултате у односу на претходне парламентарне изборе. Освојених милион и 100 хиљада гласова у 2013. представљало је најтежи изборни пораз десничарске партије која се нашла у изолацији, али ни ове године она није успела да привуче већи број присталица. За разлику од та два мастодонта, све мале партијске формације добиле су већу подршку бирача него што су очекивале. Тако је народ као суверен својом вољом на биралиштима одлучио и добио зато што је својим избором приморао политичку елиту да тражи консензусна решења и да се мало отрезни због протестног гласања. Након парламентарних избора показало се да је у 43. саставу Народног собрања највише посланичких група у демократској историји Бугарске.

Протекле године Бугарска је имала три владе. Влада левог центра БСП и Покрета за права и слободе /ДПС/ трајала је 14 месеци. Премијер Пламен Орешарски је поднео оставку после 405 дана антивладиних протеста. Према социолошким истраживањима, неповерење у ову владу је достигло 70 одсто. Исти је био и број испитаника, према којима Бугарска иде у негативном правцу. После неуспеха владе БСП 1997. године, то је био други најснажнији израз забринутости и незадовољства бугарских грађана. Долазак на власт прелазне владе улио је извесну дозу мирноће. Трећа по реду бугарска влада, која је преузела кормило власти после ванредних парламентарних избора, је десноцентристичка, без обзира што је њен члан представник леве партије АБВ. Министри су представници ГЕРБ-а и Реформистичког блока. Програм друге владе Бојка Борисова подржава коалиција Патриотски фронт, а партнерску подршку јој пружа странка АБВ. Ова влада је формирана као резултат многих компромиса и договора. Социолошка истраживања у децембру су показала да по степену поверења које ужива на почетку свог мандата, актуелна влада највише личи на оне створене у условима сложених преговора. Поверење у владу је већ 26 одсто, што је за 10 одсто више у поређењу са почетком новембра, када су у току били преговори о састављању будуће владе. У месецима око и након избора забележен је и благи раст оптимизма у погледу правца развоја Бугарске. Све то показује извесно смиривање тензија у јавности. Међутим, сви парламентарни избори имају такав ефекат. Свакој новој владајућој гарнитури увек се даје кредит поверења. У масовној свести тренутно доминира жеља за стабилизацијом, а не за наглим променама. Уосталом, у демократској историји земље само три бугарске владе су на почетку свог мандата уживале најснажнију подршку народа – то су владе Ивана Костова 1997. г., Симеона Сакскобурготског 2001. и прва влада Бојка Борисова 2009. г. Тренутно је ситуација смирена и друштвена напетост је донекле попустила.

Што се тиче случаја Корпоративне трговинске банке, народ је реаговао мудро и без панике, и поред јавно манифестованог незадовољства. Код грађана се учврстило уверење да напад на банку има политичку нијансу – ово мишљење дели преко половине Бугара. Они су, нажалост, убеђени да је политичарима дозвољено све. А сами политичари су били уплашени. Приликом гласања у вези случаја Корпоративне трговинске банке у пленарној сали, формиране су необичне динамичне већине – ГЕРБ и Покрет за права и слободе, с једне стране, и Реформистички блок и БСП, с друге, али затим су се мишљења променила. Међутим, код постојеће конфигурације у парламенту, то неће бити једини повод за стварање таквих већина.

У 2014. бугарски народ је био суочен са великим искушењима и изазовима и због елементарних непогода. Поплаве које су захватиле половину земље, однеле су људске животе и изазвале много невоља. Људи су саосећали са патњама и болом настрадалих, али и овом приликом је искрсло питање одговорности државе и поверења у њу. Показало се да чак и када су власти чиниле све могуће за отклањање последица непогода, оне нису уживале поверење грађана. Неповерење Бугара порасло је и у вези проблема са избеглицама. Страх од непознатог и непознатих је ескалирао, јер је било очигледно да држава нема трајно решење проблема.

Превела: Марина Бекријева